ПАРАДНА САБЉА НАШЛА НОВО МЕСТО: Академик др Владан Д. Ђорђевић је поклонио један део драгоценог породичног наслеђа Крушевачком музеју
НАРОДНИ музеј у Крушевцу чува део драгоценог породичног наслеђа академика др Владана Д. Ђорђевића (1938-2022).
Један од најпознатијих српских и светских научника у области теоријске и природне механике флуида, пре 10 година је скромно ушетао у овдашњи музеј и дискретно, без медијске помпе, понудио да дарује музеју у родном граду нешто од заоставштине своје породице.
Тако је музеј добио оригиналну парадну сабљу са грбом Краљевине Југославије у власништву породице научника, који је преминуо овог октобра.
- Парадна сабља има сечиво "једносекло", капа дршке је у облику лавље главе и на сечиву је утиснут назив лиферанта официрске задруге, има и грб Краљевине Југославије - сазнајемо у музеју.
Међу поклоњеним стварима су и џепни сат, пенкало, официрске еполете са футролом, диплома Војне академије из 1901. са потписом генерала Јанковића, припадала је Живојину Петровићу, претку по мајци Бранислави.
- Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији, његов одлазак велики је губитак за Одељење техничких наука САНУ, САНУ и свеукупну српску науку - саопштила је овог октобра Српска академија наука и уметности.
Др Владан Ђорђевић је рођен у Крушевцу 1938, где је завршио гимназију. Од 1962. па до пензије 2004. године био је професор Машинског факултета у Београду. Био је један од ретких Европљана - Хумболтов стипендиста (Алберт Лудвигс универзитет, Фрајбург) и Фулбрајтов стипендиста (Универзитет Јужна Калифорнија). Током богате каријере објавио је 97 научних и стручних радова и више од 200 пута је цитиран!
Дипломирао је 1961, магистратуру и докторат одбранио до 1966. године. На Машинском факултету био је асистент, прошао сва универзитетска звања, обављао је функцију продекана за наставу и био шеф Катедре за механику флуида од 1988. до 2000. године.
Академик Ђорђевић је заслужни члан Српског друштва и Европског друштва за механику, члан САНУ и Академије инжењерских наука Србије и Међународне академије нелинеарних наука. У САНУ је дуго био уредник едиције "Живот и дело српских научника" и члан уређивачког одбора "Српска енциклопедија". Једно од последњих признања које је добио за научноистраживачке резултате је из 2007. године, "Проф. др Војислав К. Стојановић" Удружења универзитетских професора и научника Србије.
Пре седам година је посетио своју гимназију у Крушевцу. Некадашњој школи и ђацима поклонио је неколико капиталних дела, међу њима и Речник српског језика.
ШКОЛСКИ ДАНИ
РАДОЗНАЛОСТ у школи, код потоњег уваженог професора приметио је наставник крушевачке Гимназије Ратко Чабрић. Препоручио му је да се претплати на стручни часопис штампан у то време у Загребу.
- Наставник Чабрић је био сјајан педагог. Из поштовања према њему претплатио сам се на часопис и нисам се покајао - испричао је 2020. године академик Владан Д. Ђорђевић, у дивном интервјуу, који се може прочитати на сајту Машинског факултета.
ВЕЛИКА ПОБЕДА РУСА У ЧАСОВОМ ЈАРУ: "Избачени су, у току чишћење стамбених зграда"
ОРУЖАНЕ снаге Руске Федерације избациле су украјинске трупе са територије фабрике ватросталних материјала у Часовом Јару, а непријатељ је потиснут у приватни сектор. У току је чишћење стамбених зграда у граду, изјавио је саветник председника ДНР-а Игор Кимаковски.
14. 01. 2025. у 10:56
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)