ОПАНЧАРИ И САРАЧИ БИЛИ ТЕМЕЉ РАЗВОЈА Вршчани обележили 200 година од оснивања прве занатске школе

Јелена Баљак

24. 10. 2023. у 07:30

ПОВОДОМ 200 година од оснивања прве занатске школе у Вршцу, Школски центар "Никола Тесла" и Хемијско-медицинска школа су као њене наследнице приредиле троделну манифестацију "Дани заната". Ово јубиларно дешавање окупило је велики број основаца и средњошколаца из целог града, који су имали прилику да се упознају са занимањима која су некада Вршцу доносила просперитет, а данас више не постоје.

ОПАНЧАРИ И САРАЧИ БИЛИ ТЕМЕЉ РАЗВОЈА Вршчани обележили 200 година од оснивања прве занатске школе

Фото: Град Вршац

Ученици и професори двају школа најпре су приредили изложбу старих заната. Одржан је и квиз о познавању старих заната, а потом и свечана академија у НП "Стерија".

- Средином прошлог века у Вршцу је скоро 4.000 ђака изучило чак 134 различитих заната. А данас, када живимо у информатичком друштву, занатлије нам недостају на сваком кораку. Захваљујући правовременој реформи вршачког школства, ми данас можемо нашој привреди да понудимо образовање ученика за многе дефицитарне занатске профиле - рекла је градоначелница Драгана Митровић.

Занатлије заслужне за изградњу

У ПРВОЈ половини 19. века занатлије су допринеле да улице и тргови први пут добију калдрму, саградили су и капиталну зграду "Конкордија" у којој је испрва био хотел, а данас је ту главна зграда Градског музеја. Заслужни су и што је преко потока Месић подигнуто седам мостова, док централна фигура на Градском тргу - крст од црвеног мермера - поносно стоји као спомен на једног од најистакнутијих вршачких занатлија хаџи Јована Заима, који је лично финансирао његову изградњу.

Данас се у три школе, укључујући и Пољопривредну, образује свега девет занатских профила.

- Занати су данас мање заступљени, јер родитељи децу усмеравају на четворогодишња занимања, која дају лакши приступ факултетима. Али, без заната једно друштво тешко може да опстане - истиче Снежана Илић, директорка Хемијско-медицинске школе.

Абаџије, сајџије, бачвари, сарачи, четкари, шеширџије и опанчари некада су били носиоци привредног развоја града, а данас та занимаља у Вршцу не постоје. Само један сајџија, и то женског рода, и даље опстаје у овом дигиталном времену. Један је и обућар, а 1935. у Вршцу је било чак 117 обућарских радњи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - поштују стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)

ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.

28. 08. 2025. у 11:02

Коментари (0)

ПРОЈЕКАТ Г 80:  Југословенски мит или заборављена истина?