ВЕЛИКИ ПРОБОЈ ДОМАЋИХ СОРТИ: Осмо издање "Винске променаде" окупило у Параћину 33 излагача и бројне посетиоце (ФОТО)

Зорана Рашић
Зорана Рашић

19. 08. 2024. у 06:00

СА три винске манифестације које се одржавају сваке године, Параћин постаје препознатљива винска дестинација, град са солидним нивоом винске културе, што потврђује и 8. "Винска променада" одржана минуле суботе са 33 излагача и око две стотине етикета вина.

ВЕЛИКИ ПРОБОЈ ДОМАЋИХ СОРТИ: Осмо издање Винске променаде окупило у Параћину 33 излагача и бројне посетиоце (ФОТО)

Фото: З. Рашић

Посетиоци су могли да бесплатно уживају у њима и свему што уз вино иде, славећи божански нектар уз поетско казивање водитељке програма Биљане Станисављевић.

Акценат је и овог пута био на винима из региона три Мораве. То је у Србији практично највећи вински регион, па су излагачи стигли из Жупе, Неготина, Крушевца, Лесковца, Бајше, манастира Копорин, Бучја, Јагодине, те из Параћина и околине. Љубитељи "божанске капљице" су могли да бирају аутентична вина од прокупца и тамјанике или од интернационалних сорти попут мерлоа, пиноа, кабарнеа, совињона...

Медаље за квалитет

У ПАРАЋИНУ су у успону и виноградарство и винарство, а тренутно постоје три регистроване винарије и више подрума у оквиру пољопривредних газдинстава. На такмичењима у Београду, Верони, Бриселу, из Бугарске... параћинске етикете су већ освајале златне медаље, што је за град величине Параћина велики успех.

Зоран Живковић, председник Савеза винских редова Србије и велики мајстор параћинског Винског реда "Стева Писар 1805", који је био домаћин "Променаде", открива нам да у Србији тренутно има око пет стотина винарија. Отприлике још толико подрума је у припреми регистрације.

- То је велика конкуренција која је изродила квалитет, па Србија данас производи изузетна вина. Ко год дође са стране и проба, не остаје равнодушан. Наш вински ред је, иначе, пре девет година покренуо оцењивање вина од наших аутохтоних и новонасталих сорти. У том тренутку били смо авангарда јер тада нико у Србији није придавао значај домаћим сортама. Са друге стране, много је лакше направити вино од интернационалних сорти грожђа него од наших, за шта немате чак ни упутство него лутате... Данас производња од домаћих сорти расте, као и од новонасталих, јер су то сорте грожђа отпорне на болести и не морају толико да се прскају.

Фото: З. Рашић

Атрактивности и овог, осмог издања "Винске променаде" допринели су гости - витезови винских редова из Бајше, Вршца, Власотинца, Крагујевца и Бајмока. Посебна атракција биле су представнице женског винског реда са Балатона, из Мађарске. Оне су превалиле 700 километара да би дошле у Параћин. Међу њима је била и председница Савеза винских редова Мађарске, велики мајстор, доктор виноградарства и предавач на Универзитету у Хелсинкију, која је изразила одушевљење винима које је пробала у граду на Црници.

Дружење винара и љубитеља божанског пића које је Вински ред "Стева Писар" организовао у сарадњи са Туристичком организацијом Параћина, па је манифестацију отворио први човек Општине Владимир Милићевић, потрајало је више сати, уз обећање да ће даље преносити свету какво винско благо Параћин има...

Берба грожђа већ почела

ОВА година жури са вегатацијом двадесетак дана, па су већ почетком августа обране сорте грожђа за пенушавце и нека бела вина, док ће се грожђе за црвена вина брати касније. Квалитет зрна је добар, али принос ће бити мањи, вели велики мајстор Зоран Живковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Са којим народом Срби деле највише генетског материјала - можда ћете се изненадити!

Са којим народом Срби деле највише генетског материјала - можда ћете се изненадити!

ЧУВЕНИ мит "ми смо црни јер смо 500 година били под Турцима", заправо нема везе са истином. Српски и Турски гени су веома различити, а највише сличности имамо са Македонцима (93%).

17. 08. 2024. у 21:29

Коментари (0)

ФИЛИПО: Морамо да напустимо НАТО