О БОЛЕСТИМА УЧЕ ИЗ - АРХЕОЛОГИЈЕ: Како скелет из 11. века, изложен у Градском музеју у Суботици, помаже у медицини

Предмет месеца новембра у Градском музеју у Суботици је један посебан људски скелет, који припада биоантрополошкој збирци Природњачког одељења и изложен је на сталној поставци "Природа и човек".

фото:Светлана Коловић

Реч је о скелету ископаном на локалитету Суботица-Верушић А, 1979. године, током систематских ископавања које је водио археолог музеја Ласло Секереш, пре изградње фабрике ђубрива „Азотара”, а на коме се виде промене услед туберкулозе, те представља значајни документ за истраживање ове болести.

Скелет је пронађен у гробу број 5 и припада групи од 53 истраживана гроба из 11 века (на истом локалитету пронађено је и 67 сарматских гробова).

-На основу документације ископавања, покојник је сахрањен у правоугаоној гробној јами дужине 180 и ширине 50 центиметара, у испруженом положају, лежећи на леђима, са рукама припијеним уз тело и са паралелно испруженим ногама. У гробу није било додатних налаза. На добро очуваним костима жене, процењене старости између 23 и 25 година, запажају се бројне патолошке промене од којих су најтеже настале од туберкулозе. На унутрашњој површини обе бедрене кости виде се разарање костију и формације новог коштаног ткива које потичу од хладног апсцеса (односно колекција гноја). Запаљенски процес је захватио и површине зглобова између карличне и крсне кости - објашњава др Габријела Кајдочи Ловас, биолог-антрополог, музејски саветник. - Такве промене костију углавном су узроковане прогресивном туберкулозом кичменог стуба. Међутим, пошто нема трагова туберкуларних запаљенских процеса на кичми, ове промене вероватно потичу од хладног апсцеса из интерних органа, вероватно услед гастроинтестиналне или урогениталне туберкулозе, што је изузетно ретка појава.

Туберкулозне промене на скелетима пронађеним на археолошким ископавањима  важно је истражити како би се установиле врсте и напредак ове болести.

- Туберкулоза најчешће напада органе дисања, али практично сваки орган и систем органа може бити захваћен. Њена карактеристика је да у зараженом органу ствара такозване туберкуле. Релативно ретко напада и кости, у овом случају се туберкуле формирају у сунђерастом ткиву костију, стварајући шупљине – ови коштани симптоми се могу приметити на скелетима пронађеним током ископавања - додаје ауторка. - Због ових проблема су у први план истраживања стављена еволуциона питања ове болести, а како бисмо могли да направимо прогнозе за будућност морамо упознати њено порекло и њену епидемиолошку историју, као и еволуциону способност патогена. С једне стране, прегледом скелетних налаза могуће је сазнати које симптоме је туберкулоза изазвала у периоду пре употребе антибиотика, јер и већ заборављене симптоми могу поново постати уобичајени услед ширења резистентних сојева.

С друге стране, ако се остаци бактеријске ДНК изолују из случајева откривених током антрополошких истраживања, анализирају и међусобно упореде, онда се може директно испитати микробна еволуција бактерије туберкулозе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације