Србија

СА СУВОБОРА У - ЛЕГЕНДУ: У Горњем Милановцу обележено 110 година од Колубарске битке, пресудне у Великом рату

Владимир Илић

03. 12. 2024. у 16:01

ПОЛАГАЊЕМ венаца на споменик војводи Живојину Мишићу, обележена је годишњица Колубарске битке - најзначајније која је вођена између војске Краљевине Србије и Аустроугарске, током Великог рата.

СА СУВОБОРА У - ЛЕГЕНДУ: У Горњем Милановцу обележено 110 година од Колубарске битке, пресудне у Великом рату

Уз представнике локалне самоуправе у Горњем Милановцу, свечаности су присуствовали још представници Војске Србије и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

- Данас обележавамо један од најзначајнијих датума у слободарској историји рудничко-таковског краја. Управо овде, на Тргу кнеза Маихаила Обреновића, на данашњи дан, пре тачно 110 година, тадашњи генерал и командант српске Прве армије, Живојин Мишић, предводио је наше неустрашиве претке у пресудној Сувоборској бици, која је у наредних 15 дана донела апсолутну победу и поновно ослобођење државе Србије. Јер, под ударом окупатора, малена, али храбра српска војска била се повукла до обода нашег града, али су, захваљујући великој храбрости, неустрашивости и жељи да се одбрани кућни праг, изморени и знатно слабије наоружани Срби, до тада невиђеним јунаштвом, извојевали су велику победу која не само да је ушла у легенду, већ се, као пример савршене ратне тактике, и данас изучава у многим војним школама - истакао је први човек Горњег Милановца, Дејан Ковачевић.

Колубарска битка, подсетио, вођена је на фронту дужем од 200 километара, на простору долине реке Колубаре, те на обронцима планина Сувобор и Маљен. Поразом у операцијама око Дрине, попут битке на Мачковом Камену, српска војска нашла се у тешком положају и била је приморана на повлачење под борбом.

Суочена са недостатком артиљеријске муниције, мањком хране, одеће и обуће и - што је можда било и најгоре - великим падом морала, била је савршен плен за стратегију Аустроугарске војске да из правца Београда, са Сувобора, опколе српске чете и Врховни штаб, да дејствује са две стране и натера нашу војску на капитулацију, што би значило и нестанак Србије са мапе Европе и света. Али, уз велики подстрек генерала Живојина Мишића и молебан који је служен у цркви у Љутовници, од Шилопаја преко Клатичева и осталих села милановачке општине почела је офанзива српске војске и, за само две седмице, и последњи аустроугарски војник напустио је овај крај.

Битка на Колубари представља врхунац вештине командовања, па је наш војсковођа унапређен у чин војводе и заувек ушао у легенду.