Србија

ПРИКАЗ КАРАНОВЦА У 19. ВЕКУ: У краљевачком музеју представљена двотомна књига „Попис становништва 1863.“

Горан Ћировић

02. 02. 2025. у 11:51

На територији Карановца и околине, даншњег Краљева, 1863. године живело је укупно 37.875 становника, од којих 1.500 управо у чаршији Карановац, показују двогодишња истраживања сабрана у два тома књиге „Попис становништва 1963. године 1-2“ чији су аутори др Бојана Миљковић Катић, виши научни сарадник Историјског института у Београду и Немања Трифуновић, кустос краљевачкг музеја.

ПРИКАЗ КАРАНОВЦА У 19. ВЕКУ: У краљевачком музеју представљена двотомна књига „Попис становништва 1863.“

Како се могло чути на представљању овог издања у Народном музеју у Краљеву, реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства, непокретности и прихода из 1863. за територију Карановца, Карановачкиог среза и села ван њега, значајним за демографску, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку.

- За време друге владавине кнеза Михала Обреновића, 1863. вршила се централизација државне управе и промена пореске политике. Дотадашње опорезвање, такозвана главница као главни порез, мењало се порезом на имућност, односно на имовину и приходе. Министар финансија Коста Цукић, рођен у Карановцу, предложио је измену закона о порезу који је подразумевао попис становништва. Тако је, управо попис из 1863. најстарија, комплетно сачувана евиденција становништва у Србији са пописом мушкарца, жена, деце и стараца, њихвог имовног стања и приходма од делтности којом су се бавили - каже историчар Немања Трифуновћ, коаутор књиге.

Према његовим речима, тадашње сеоске општине чинили су централно и села која су му гравитирала. Општина Лађевачка са Лађевцима, Обрвом и Цветкама тада је имала чак 1.700 становника, око 200 више и од чаршије Карановацаж. У већа села спадао је и Лазац који је припадао Трнавском срезу, као и Општина Крушевичка са селима Рибница, Готовац, Ковачи и Жича.

- Верујем да је ово издање важан историјски извор за историчаре, заљубљенике у историју и истраживаче прилика у Србији тог времена – додаје Трифуновић. - Осим тога, свакоко ће бити и од велике помоћи онима који желе да сазнају више о свом породичном пореклу.

ДЕМОГРАФИЈА

- Занмљиво је када се погледа попис из 1863. за област Гокчанице, Брезне и села студеничког среза Орља глава, Милићи и Мланча. Тада су ту биле настањене такозване породичне задруге које су бројале и по 30 чланова у оквиру једног домаћинства – нглашава историчар Трифуновић. - Та планинска села, са рубних подручја данашње територије Краљева, 162 године касније готово су празна, буквално сведена на једноцифрен број домаћинстава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације