ПРИКАЗ КАРАНОВЦА У 19. ВЕКУ: У краљевачком музеју представљена двотомна књига „Попис становништва 1863.“
На територији Карановца и околине, даншњег Краљева, 1863. године живело је укупно 37.875 становника, од којих 1.500 управо у чаршији Карановац, показују двогодишња истраживања сабрана у два тома књиге „Попис становништва 1963. године 1-2“ чији су аутори др Бојана Миљковић Катић, виши научни сарадник Историјског института у Београду и Немања Трифуновић, кустос краљевачкг музеја.
Народни музеј Краљево
Како се могло чути на представљању овог издања у Народном музеју у Краљеву, реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства, непокретности и прихода из 1863. за територију Карановца, Карановачкиог среза и села ван њега, значајним за демографску, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку.
Народни музеј Краљево
- За време друге владавине кнеза Михала Обреновића, 1863. вршила се централизација државне управе и промена пореске политике. Дотадашње опорезвање, такозвана главница као главни порез, мењало се порезом на имућност, односно на имовину и приходе. Министар финансија Коста Цукић, рођен у Карановцу, предложио је измену закона о порезу који је подразумевао попис становништва. Тако је, управо попис из 1863. најстарија, комплетно сачувана евиденција становништва у Србији са пописом мушкарца, жена, деце и стараца, њихвог имовног стања и приходма од делтности којом су се бавили - каже историчар Немања Трифуновћ, коаутор књиге.
Г.Шљивић
Према његовим речима, тадашње сеоске општине чинили су централно и села која су му гравитирала. Општина Лађевачка са Лађевцима, Обрвом и Цветкама тада је имала чак 1.700 становника, око 200 више и од чаршије Карановацаж. У већа села спадао је и Лазац који је припадао Трнавском срезу, као и Општина Крушевичка са селима Рибница, Готовац, Ковачи и Жича.
- Верујем да је ово издање важан историјски извор за историчаре, заљубљенике у историју и истраживаче прилика у Србији тог времена – додаје Трифуновић. - Осим тога, свакоко ће бити и од велике помоћи онима који желе да сазнају више о свом породичном пореклу.
ДЕМОГРАФИЈА
- Занмљиво је када се погледа попис из 1863. за област Гокчанице, Брезне и села студеничког среза Орља глава, Милићи и Мланча. Тада су ту биле настањене такозване породичне задруге које су бројале и по 30 чланова у оквиру једног домаћинства – нглашава историчар Трифуновић. - Та планинска села, са рубних подручја данашње територије Краљева, 162 године касније готово су празна, буквално сведена на једноцифрен број домаћинстава.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
САЛЕ ПРЕКИНУО КОНЦЕРТ: "Људи лоше ми је, не могу више"
ПЕВАЧ Саша Матић признао је да је једном приликом изашао на бину са мучнином, па је публици на крају признао да једва пева и стоји на ногама.
01. 02. 2025. у 17:49
ШТА ЋЕ БИТИ СА "ИГРОМ СУДБИНЕ"? Још једна глумница напустила серију: "Више нисам део те приче" (ФОТО)
ЈОШ једно омиљено лице из "Игре судбине" решило је да напусти пројекат.
01. 02. 2025. у 16:16
"НАЈГОРИ ОСЕЋАЈ У МОЈОЈ КАРИЈЕРИ": Међедовић разочаран после пораза од Данске
Хамад Међедовић је изгубио Елмера Молета са 2:1 (1:6, 6:4, 6:3)у одлучујућем мечу Дејвис Купа, па је тако Србија елиминисана од Данске.
01. 02. 2025. у 21:15
И ОВА ГЛУМИЦА ЈЕ НАПУСТИЛА "ИГРУ СУДБИНЕ": "Можда звучи безобразно, вођена сам моралом!"
ВОЂЕНА сам моралом и због тога нисам више део те екипе!
02. 02. 2025. у 14:25
СА 36 САЗНАЛА ДА ЈЕ СРПКИЊА: Глумицу спасили из логора смрти - тетка је видела на ТВ-у и одмах знала ко је заправо
МЕЂУ онима које је Диана Будисављевић спасла од смрти у усташком логору била је и мала Божидарка, која је одрастала не сећајући се раног детињства и не знајући ко је.
02. 02. 2025. у 09:48
ВАЗДУШНИ НАПАД: Трамп наредио војни удар
ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп наредио је напад на припаднике Исламске државе у Сомалији. Како је навео на платформи Икс, напад је био успешан.
01. 02. 2025. у 19:38
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ДОНОСИ НЕСРЕЋУ УКУЋАНИМА: Верује се да једна ствар никако не сме да се стави у ковчег покојника
ВРЛО често се људи изненаде када виде обичаје у појединим деловима наше земље везано за сахране, а преносили су се са колена на колено и све до данас опстали.
02. 02. 2025. у 08:45
Најновије из рубрике
СТАРО ПОСУЂЕ, НАКИТ, УКРАСИ: Изложбе старих предмета у школама у Поповцу, Буљану и Стубици (ФОТО)
У ОКВИРУ обележавања Савиндана у част великог српског просветитеља Растка Немањића, осим пригодних приредби и сечења славског колача, матична Основна школа „Бранко Радичевић“ у Поповцу, код Параћина, организовала је и изложбу старих предмета.
02. 02. 2025. у 10:58
ШЕЋЕРАНА ЗА - ПЛАКАЊЕ: Задружно организовање у Сивцу, 1924, било пионирски подухват, али су капиталисти били моћнији
ВИСОКИ димњак и зидови без крова, остаци некадашње Фабрике шећера у Сивцу симбол су економске пропасти овог, једног од највећих села у Србији, у којем нису успели да опстану ни млинови, ни циглане, ни кудељара... Али, само је због шећеране Сивац међу ратарима у Војводини остао синоним за - невољу.
02. 02. 2025. у 07:22
ГРАЂАНИ ДУЖНИ ДА УКЛОНЕ РАСТИЊЕ И СТАБЛА: У Деспотовцу почиње сеча у заштитном појасу далековода
ЕЛЕКТРОМРЕЖА Србије од 3. фебруара почиње сечу растиња у заштитном појасу далековода, као и проширењу.
02. 02. 2025. у 06:30
ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ У ГОЛУБОВАЧКОЈ ШУМИ: Положен венац на спомен-костурницу у Параћину
ДЕЛЕГАЦИЈА параћинске организације Савеза бораца Народно-ослободилачких ратова (СУБНОР) положила је данас цвеће и венце на спомен-костурницу жртвама фашизма на градском гробљу у том граду.
01. 02. 2025. у 16:15
СВИЊОКОЉ НА СТАРИНСКИ НАЧИН: У селу Бело Блато код Зрењанина почела 11. Белоблатска кобасицијада (ФОТО)
Више хиљада путника намерника, из Београда, Новог Сада, Минхена, Беча, Братиалаве, Сегедина и бројних места широм Србије, упутило се ка маленом, мултинационалном Белом Блату, у којем се, како мештани кажу, говори нашки, мало српски, па трунку мађарски, словачки, русински, ромски, бугарски, румунски…
01. 02. 2025. у 15:15
Коментари (0)