"ДОБРЕ ВИЛЕ" НАЈМЛАЂИХ ВРАЊАНАЦА: Укупно 17 патронажних сестара дома здравља у граду под Пржаром тврди да раде најлепши посао на свету

ГОДИНАМА уназад, У Врању се просечно роди више од 600 беба, па се радост, али и бојазан, уселе у породице чији домови замиришу на мајчино млеко и беби-купке.

Фото: Ј.С.

Фото: Ј.С.

Њена колегиница Весна Живковић, патронажна сестра дуже од четити деценије, каже да је време много тога променило, али радост коју у сваки дом донесе нови живот остаје иста...

- Некада је мајкама било теже јер, примера ради, нису постојале пелене за једнократну употребу, или све оно што данас олакшава лактацију. Нажалост, не тако често, али и сада се догоди да уђем у дом где је све као пре пола века, без основних услова за живот - вели Весна.

Помериле су се, сазнајемо, и границе рађања, па данас жене рађају и у педесетим, чак и у граду. Учесталији су проблеми са стерилитетом, али је повећан број близаначких трудноћа и рађања тројки, и то не само због вантелесних оплодњи...

- Тренутно посећујем жену која је постала мама у 53. години. Дивно је то што се померила граница, али је још лепше што се жене све чешће одлучују да имају двоје, троје, па и више деце, а чињеница је и да беба више није "женски" посао, па очеви подједнако учествују у нези током првих дана живота - каже Каролина Поповић, такође патронажна сестра са дугогодишњим искуством.

Има, нажалост, и потресних искустава, мада све врањске "добре виле" наглашавају да све што виде и доживе остаје иза врата сваког појединачног дома. Тако је она, једном, отишла у једну крајње неусловну собу и схватила да се мајка, заправо, бави проституцијом и да покрива новорођенче када јој долазе "клијенти". Све се одигравало пред очима човека који ју је подводио и узимао зараду, па је уследила тешка борба, укључио се и Центар за социјални рад, па је беба касније усвојена... После пар година, иста жена је опет постала мајка, али је тада сама затражила стручну помоћ, јер је одлучила да дете сачува. Смештена је у Сигурну кућу, чак покушала да ступи у контакт и са првим дететом, а пресудно је било што су патронажне сестре а добиле њено поверење и помогле јој да започне другачији живот...

Фото: Ј.С.

Ипак, много је више симпатичних "прича са терена", нарочито тамо где се помешају традиција и савремени трендови, уз већ традиционални генерацијски јаз на релацији снаја - свекрва. Неки обичаји, попут онога да породиља првих 40 дана не напушта кућу, више не важе, али се и даље често виђа црвени кончић везан око бебине ручице, да је штити од урока... Има и веровања да 40 дана од рођења не треба укључивати машину за прање веша, да дете не би имало грчеве (!), па је улога патронажних сестара ту помало и мисионарска, а оне вешто балансирају од случаја до случаја и на крају сви буду задовољни.

Једна од њих, Славица Илић, задужена је за помало специфичан терен - Горњу чаршију, заправо градску ромску махалу у граду. Вели, у тамошњим породицама млада мајка има апсолутну подршку старијих жена из окружења, али се мушкарци ретко укључују да помогну, мада има и таквих случајева.

Фото: Ј.С.

- Један од њих је отац који је девојчицама дао имена по јунакињама неког романа, задовољио ту своју жељу, али равноправно учествује у свему када су бебе у питању - каже Славица.

Патронажна сестра Виолета Стојковић задужена је и за Школу родитељства која, са прекидима само током пандемије, ради од 2016. Каже да из године у годину расте број трудница и будућих очева заинтересованих за предавања гинеколога, акушерских сестара, психолога, стоматолога... Тај број се повећава посебно после најаве да ће у новоизграђеном Породилишту очеви моћи да присуствују порођају, а похађање Школе родитељства биће један од услова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације