НЕКАДАШЊЕ ПРОСЛАВЕ МАТУРЕ, ПРЕПОЗНАТЉИВЕ И ДАНАС: Изложба у Градском музеју Сомбору својеврсни времеплов

ЗАВРШЕТАК гимназијског школовања, матурски панои, полагање испита зрелости, као први корак за улазак у свет одраслих и матурске свечаности, тоалете баш за ту прилику, негују се одавно, и упркос минулим деценијама, та традиција се практикује и данас.

ФОТО: Музеј Војводине

А слика како је то све изгледало од друге половине 19. века, када се појављују први испити зрелости у српским гимназијама, до шездесетих година 20. века, у изложбу, "Испит зрелости - матуранти војвођанских гимназија од половине 19. века до шездесетих година 20. века", својеврсни времеплов "сабрале" су Чарна Милинковић, историчар и директорка Музеја Војводине, и Љубица Отић, музејска саветница у пензији.

Приказ учионице с краја 19. века, историјски записи, сведочанства и књижице, матурски панои, наставна средства и уџбеници из тог доба нашли су се пред публиком Градског музеја у Сомбору, која ће моћи да је погледа до 15. јула.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

- У Музеју Војводине заиста имамо богату збирку - поносно истиче његова директорка Чарна Милинковић. - Када сам видела којим благом располажемо, одлучили смо се да 2019. организујемо ову изложбу која је до сада гостовала у неколико градова.

Међу изложеним паноима је и онај из далеке 1904. Српске велике школе у Новом Саду, данашње Гимназије "Јован Јовановић Змај", и на њему је, што није било уобичајено за то време, једна девојчица, Ана Михалџић, ћерка чувеног проте Стевана Михалџића.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

- Са паноа се може видети да су ђаци гимназија у Војводини, касније постајали знаменити људи - истиче наша саговорница. - Такође се упознаје грађански слој друштва, али и да су у то време гимназије превасходно биле намењене деци из имућнијих породица, мада није било искључено да и деца слабијег имућног стања похађају гимназије, а њихово образовање се плаћало из фондова.

Описујући како су изгледале тадашње учионице, ауторка приповеда да су дечаци седели у скамијама. Строго се водило рачуна о правилном седењу, наслон је пратио кичму. Клупе су биле благо нагнуте, са жљебом за прибор, а ђачке торбе изузетно мале и лагане. Девојчице нису биле у учионицама и градиво су полагале ванредно.

- После положене матуре, дечаци су добијали цилиндар и штап, што је био знак да улазе у свет одраслих, док су девојчице за улазак у свет дама добијале хаљине и аксесоаре - описује обичаје тог времена Милинковићева.

Кроз изложбу се може видети да је у то време постојало јако мало уџбеника, а професори који су предавали и по пет предмета, знање су преносили из бележака са студија. Кључно је било учење на часу, јер ђаци нису имали своје уџбенике.

- Завршетак гимназијског школовања, крајем 19. и почетком 20. века, обележаван је спорадично окупљањем у кафанама и ресторанима, али није била пракса - открива наша саговорница - Сачувана је фотографија између два светска рата из кафане у Кикинди, генерација из 1939. а на полеђини су забележени подаци, где је и која кафана. Прослава 10 година матуре је била обавезна, и они који су били спречени, морали су да имају добар разлог за недолазак. Постојали су одбори за обележавање десетогодишњице матуре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације