ЗА ПЕТРУС МИЛИОН И ПО: Министарство културе одобрило средства за наставак значајних ископавања
ЗАВИЧАЈНИ музеј у Параћину реализоваће ове године и пету сезону археолошких ископавања на брду Чокоће у атару Забреге, на локалитету средњовековног града Петруса. За пројекат "Археолошки парк - средњовековни град Петрус" Министарство културе одобрило је у оквиру свог конкурса из области археолошког наслеђа милион и по динара, што је вест која је веома обрадовала параћински музеј.

Фото: Завичајни музеј Параћин
Руководилац овог пројекта, археолог-кустос Завичајног музеја Филип Стефановић, открива да ће бити настављена ископавања на горњем граду али са западне стране, као и на још неким локацијама у доњем граду.
- Ту ћемо истраживати, између осталог, на основу резултата лидарског снимања Петруса специјалним дроновима, урађеног прошле године уз подршку колега из Београда, а и назнака које смо приметили да у западном делу утврђења постоје бедеми које нису до сада детектовани. У претходне четири године завршили смо ископавање дворане и открили све зидове овог објекта у источном делу горњег града - цитаделе - објашњава млади археолог, уз подсећање да су ископани камен и шут сачувани и користиће се у каснијој конзервацији и рестаурацији, што је такође у плановима музеја, за шта пројекат треба да направи надлежна институција.
РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!
Параћински музеј први је започео систематска истраживања Петруса, средњовековног града који се сматра највећим брдским утврђењем из тог периода у Србији, смештеним у кањону Црнице на око 380 метара надморске висине, изнад остатака манастира Светог Јована Главосека.
Град Петрус је био центар Петрушке обасти основане за време цара Душана, када он дарује пустош Петрус жупану Вукославу, властелину који долази на овај простор средином 14. века.
РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!
Под дворане од римске опеке
ЈОШ на почетку истраживања унутрашњости дворане откривено је да је њен под направљен од секундарно искоришћене римске опеке, па је претпоставка да је опека вађена са локације оближњег античког града Хореум Марги, односно данашње Ћуприје. Само дворана дуга је око 16 метара и широка 10, чак је била већа од сличне дворане у престоном Смедереву деспота Ђурђа.
Утврђење је имало велики војни значај јер је у њему живела стајаћа војска која је патролирала и чувала тадашњу границу, прво од Бугарске, а касније од Турске. Коначним падом српске државе и Смедерева 1459. године град губи улогу центра Петрушке области и војни значај, мада је и касније помињан.
Значај
Сврха пројекта јесте да се локалитет на крају припреми за презентацију јавности и укључи у туристичку понуду. Због лепоте кањона Црнице, као и бројних остатака средњовековних светиња, овај крај већ сада обилазе планинари и знатижељници, а биће их још више након конзервације остатака утврђења које има не само локални, већ и национални значај.
А колико је ово утврђење било важно у 14. веку најбоље говори податак да је доњи град имао димензије 300 пута 100 метара, а горњи 60 пута 20. Истражена дворана има површину од 165 квадрата, а зидови су јој грађени од камена и повезани кречним малтером, очувани у висини од два до четири метра.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)