ВЕЛИКА РАДОСТ СРБА У МАРИБОРУ: Освећење "Божјег дома"

МИТРОПОЛИЈА загребачко љубљанска Српске православне цркве спрема велику духовну радост.За 5. октобар заказано је велико освећење храма Светих Кирила и Методија у Марибору.Ову светињу ће освештати и служити свету архијерејску литургију патријарх српски Порфирије ком ће, како је најављено, да саслужују епископа буеносајрески и јужно-централноамеричког Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске и више архијереја СПЦ.

фото В Митрић

Дочек поглавара наше Цркве и архијереја је, у суботу 4. октобра,уочи празника, у 17,30 часова, у храму, где ће бити вечерње богослужење ће бити дочек Његове Светости и архијереја, након чега ће бити служено вечерње богослужење.

Духовна радост ће, практично, бити у читавом граду Марибору, па ће у Великој дворани хотела „Хабакук“ под Похорјем, бити приређена свечана академија освећењу храма у част.Ово је и сјајна прилика за подсећае о коренима православља у Словенији.Свештеник Милан Јовановић, иначе родом из Лешнице, варошице, код Лознице, одакле је и чувени вбладика Валеријан Стефановић, први епископ шумадијски СПЦ, који је годинама на служби у Марибору, указује да се православље на тим просторима појавило, заправо, са Катарином Кантакузином Бранковић и то пре скоро шест векова.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

-Катарина се удала за последњег цељског грофа Урлиха Другог и након удаје са собом је на ове просторе довела три свештеномонаха и 200 православних породица -прича свештеник Јовановић, не скривајући срећу и радост уочи великог догађаја Митрополији загребачко -љубљанској СПЦ, у Марибору и Словенији. -Конкретно, у овом граду, веће насељавање православних бележи се од 1919. године, када су се доселили војници, официри и подофицири са својим породицама.Још од тада је заживела жарка жеља потреба православних да у Марибору организују верски живот да саграде храм, „парче неба на земљи“, како је богомоље називао свети Ава Ћелијски (др Јустин Поповић)

Свештеник Јовановић истиче да је сотало у усменом сећању, али у писаним да је, “пре Првог светског рата у Марибору при затвору службовао свештеник Кончаревић, а касније су ту била два војна свештеника – отац Петар Трбовић и свештеник Ивошевић, који је у Марибору дочекао и Други светски рат”.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Капелица је, према сведочанствима, била у једној касарни, у некадашњој соби коју су поменути свештеници, уз подршку и помоћ руских официра, преуредили.Тако је стасала лепа капелица.

Негде током 1932. године

Православци су, у Марибору, према речима свештеника Јовановића, пре 92 године, од овдашње општине добили земљу за изградњу храма. Стигле су дозволе и за изградњу храмова у Љубљани и Цељу.У Словенији је кренула, тада, изградња три византијска храма. Подизане су по пројектима архитекте Момира Куруновића.

Темеље храма Светог кнеза Лазара, забележили су хроничари, а како предочава „ Радио Светигора“ у Марибору освештао је свети свештеномученик Доситеј загребачки, а спољашњи радови су завршени негде у периоду 1938 – 1939 -прича наш саговорник. Нажалост, већ на почетку рата, тај храм је миниран и од њега је остала сачувана само једна икона Свете Петке, а од тада до данас православни у Марибору вапе за својим новим храмом.Од рата па све до 2006. године православна заједница у Марибору је прошла један тежак период, пун искушења.

али, како за Радио „Светигора“ свједочи свештеник из Марибора, отац Милан Јовановић,

-То је, истовремено период који је изнедрио једну дивну и благословену заједницу, која сада својом љубављу гради и улепшава своје унутрашње храмове, а храм Светих Кирила и Методија чије се освећење припрема, са радошћу нас испуњава -наглашава светшеник Милан Јовановић, поносан што му је, на првом часу веронауке, у новој школској години, дошло 141 дете, свако пуне жеље да се „напаја“ вером Исусовом и прадедовском.

Храм који ће бити освешта је површине 1500 квадрата.То је било некада здање Водовода, које је мењало немене, а купљено је, уз благослов али новчану помоћ, 2006. године, митрополита Јована, који је, истиче свешетеник Јовановић, „ био визионар, видео је перспективу те заједнице у Марибору. Тако је, вели, уз помоћ Црквене општине загребачке. купљена ова зграда, а три године касније и земља за храм у Марибору.

-Управо ова зграда где сада и служимо је потпуно преуређена у храм од неких 400 квадрата, онда имамо станове за свештенике, велику дворану, малу учионицу, кухињу, тако да имамо јединствен простор који нам је потребан за сву нашу мисију. Ми ћемо освештавати храм у склопу те велике зграде, који је потпуно адаптиран -објашњава свештеник Јовановић. - Ускоро ћемо да градимо и звоник, можда кроз годину дана, и планирано, ако Бог да, да осликамо тај храм. То је иначе зграда која је стара 120 година и од 2006. када је то била једна руина, ми данас имамо овај дивни комплекс и ту дивну зграду која је окренута ка истоку и Бог је то тако уредио да то буде баш наш храм. Тако да ето, двадесет година смо се трудили да то средимо и сад је то добило заиста један леп облик и храма и свега другог што је потребно уз храм.

Радост православних је, на сваком кораку, у Марибору и Словенији, поводом тог догађаја, велика, јер, како примети отац Милан, „за њих је милина кад постоји табла на којој пише Српска православна цркца, а камоли храм“.

- Људи који су овде 40-50 година знају какав смо пут прошли, пут отуђења, и шта је значило само имати једну таблу на којој пише Српска православна Црква -предочава отац Милан. - Кад сте подстанар целог живота па купите свој стан, каква је радост, а камоли овако нешто. Потпуно је једно одушевљење присутно, једна радост велика, поводом и будућег освећења, али и доласка његове светости патријарха српског Порфирија, јер је ово први пут да његова светост долази у Марибор, па је то све једна радост спојена – дупло славље.

Радује и чињеница да је у Марибору заједница која окупља велики број младих људи, ученика и студената и прилазе им е и многи који нису Срби, као и они који прелазе из других конфесија у православље.

-Имамо преласке из ислама и из римокатоличке цркве и других, што је, сада, доста присутно -каже свештеник Јовановић. - Доста младих људи прилази. Ми смо управо у позвани овде да сведочимо православље. Чини ми се да ми тек кад одемо од своје куће, кад одемо у дијаспору и кад видимо однос других људи према нашем православљу, тек схватимо сву лепоту православља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације