ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ: Археолошко наслеђе Кладова

КЛАДОВО је град са богатим археолошким наслеђем, дунавском клисуром, древним цивилизацијама и бурним историјским токовима.

Фото: Библиотека "Центар за културу"

Археолошки музеј Ђердапа у Кладову, у сарадњи са Библиотеком „Центар за културу“, недавно је у оквиру манифестације „Дани европске баштине “ представио програме који спајају прошлост и будућност културне баштине.

Посетиоци су тако, могли да у оквиру предавања „Археолошко путовање Ђердапом у 18. и 19. веку“  сазнају да Дунав није био само граница између царстава, већ важна саобраћајница којом су путници и туристи пролазили и дивили се величанственим пејзажима и археолошким локалитетима.

У Кладову су, својевремено, долазили туристи посредством Аустријског паробродног друштва, основаног 1829. године. Сачувани су плакати, брошуре, редови вожње.

Фото: Библиотека "Центар за културу"

-Током историје, Дунав је само повремено служио као граница између различитих царстава и држава, али је зато увек представљао важну саобраћајницу. Почев од Карловачког мира (1699), а нарочито након оснивања Дунавског паробродског друштва (1829), непрестано се повећавао број путника који су пролазећи кроз Ђердапску клисуру били затечени пред лепотом и снагом природе коју човек никада није могао у потпуности да покори. Многи од ових путника су за собом оставили и записе и цреже као важна, а понекад и једина, сведочанство о археолошким споменицима са подручја Ђердапа и Општине Кладово, која се уз Дунав простире од Казана па све до Брзе Паланке – каже Жаклина Николић, директор Библиотеке „Центар за културу“ Кладово.

Како је прошлост изгледала на подручју од Текије до Брзе Паланке посетиоци и данас могу да сазнају кроз записе и графике путописаца, да чују причу о потопљеном острву Ада Кале на Дунаву, о важности музејске и библиотечке грађе као трајних сведочанстава о прошлим временима.

Фото: Библиотека "Центар за културу"

-Наш музеј ради у саставу Народног музеја Србије и наша задужења су депои где се чувају материјали са археолошких ископавања који су  вршени шездесетих , односно осамдесетих година прошлог века када су се градиле хидроелектране „Ђердап један“ и „Ђердап два“. Ту је локалитет Диана, али у Кладову има и низ других локалитета, Понтес са остатком Трајановог моста, који је за разлику од Диане, нажалост прилично  запуштен  и недоступан али надамо се да ће бити боље. Ту је и локалитет  Гламија, најисточнија тачка Србије где се налази један квадрибургијум, чије је ископавање вршио колега Гордан Јањић из неготинског Музеја Крајине.  Територија Кладова креће од Казана па надаље. Имамо и Трајанову таблу која нажалост  са те речне стране јш увек није доступна посетиоцима – каже археолог Славиша Лекић, кустос Археолошког музеја Ђердапа.

У оквиру манифестације „Дани Европске баштине“  организована је и интерактивна активност „Врата у будућност“ у оквиру које су кроз стручна вођења тврђавом Фетислам, Археолошким музејом Ђердапа и околним локалитетима, средњошколци разговарали о архитектури и историји уметности.

Фото: Библиотека "Центар за културу"

Овогодишња манифестација одржана је под слоганом „Архитектонска баштина: прозор у прошлост, врата за будућност“. Иако су главни догађаји одржани у Холандији средином септембра, у Србији су програми трајали током целог месеца у више градова, укључујући Кладово.

Библиотека „Центар за културу“ Кладово учествовала је у манифестацији од самог почетка 2002. године, а током три деценије, у сарадњи са Археолошким музејем Ђердапа, доприносила је очувању и промоцији културне баштине краја, истичући значај сарадње и синергије у представљању локалне и европске културе.

V.N.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације