ЧУЧУК СТАНА СЕ ВРАТИЛА У НЕГОТИН И КРАЈИНУ: Стоји поносно, са кикама око главе, са рукама на кубури и јатагану, у ношњи

ПОСЛЕ више од два века, Неготин је дочекао своју хероину. Стана Пљештић, Чучук Стана, девојчица која је уз устаничку чету одрасла у жену јунака, која је раме уз раме са Хајдук Вељком бранила Крајину, коначно је добила своје место у граду из ког је поникла и који је носила у срцу.

Фото: С.М.Јовановић

У Неготину је, први пут у историји, откривен њен споменик, подсетник на жену која је пркосила времену, непријатељу и забораву.

- Било нам је потребно више од 220 година да Чучук Стана добије споменик, овај је први. Први пут у историји положили смо венац њој у част. Пролазиће овим сокацима наши потомци и сетиће се да се њихови дедови нису огрешили и да су овим спомеником оставили светионик слободе за сва времена која долазе - поручила је Милица Ђурђевић Стаменковски, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

- Неготин један посебан град овде под Дели Јованом. Ми на источну Србију често заборавимо, а овај крај је један од најлепших, али нама недовољно познатих. Са оваквим садржајима привући ћемо туристе, посебно што смо пројектом предвидели клупу која је Станина и Вељкова клупа, а циљ је да млади ту седе, упознају се, да се рађају нове љубави. Да нам се врате сви они који су се из Неготина иселили, баш онако као што се Стана данас вратила својој Крајини - закључила је Милица Ђурђевић Стаменковски.
Хероина, жена јунак, животна и ратничка сапутница браниоца Неготина легендарног Хајдук Вељка Петровића, Стана Пљештић, названа Чучук јер је била мала растом, била је велика по свом јунаштву, храбрости и по свом умећу, борећи се са устаницима, видајући и њихове и своје ране.

Фото: С.М.Јовановић

- Овај корак, можда, изгледа мали, али је за нашу Крајину, за Неготин, за наш идентитет и сећање - огроман. Њиме показујемо да знамо да чувамо вредности које су нас обликовале. На нама је да тај пламен негујемо и предамо га генерацијама које долазе, да знају ко смо, одакле потичемо и шта су нам наши храбри преци оставили. Споменик Чучук Стани је завет да ћемо се одговорно односити према својој традицији и својој историји - каже Владимир Величковић, председник Општине Неготин.

Споменик Чучук Стани дело је београдског вајара Бобана Јовановића, који је пред собом имао сложен задатак, да обликује лик жене чији се трагови о стварном физичком изгледу нису сачувани.

- Руководио сам се тиме да је она једна хероина која је била запостављена у нашој историји. Имао сам на уму да оживим једно лице које би одговарало аутентично овом становништву, пошто немамо никакве трагове како је она изгледала. Са једне стране то је олакшавајућа околност, а са друге много је теже реконструисати лик и направити Стану - каже Јовановић за "Новости".

Испитујући њено порекло, особине, оно што је записано о њој, али и усмена предања, његова Чучук Стана на постољу стоји поносито, гологлава, са кикама око главе, са рукама на кубури и јатагану, у народној ношњи и опанцима.

- Пробао сам да уђем у њену емоцију и карактер, она је у то време била млада, храбра, заљубљена девојка. Тако сам и хтео да је прикажем, пре борбе, са том њеном одлуком на лицу. У традиционалној је одећи, која је у то време била негде између грађанске и сеоске, јер она је била и једно и друго - каже Јовановић.

Чучук Стана, удовица са својих 20 година, после Хајдук Вељкове погибије удала се за Вељковог побратима Георгакиса Олимпиоса, капетана Јоргаћа са којим је имала троје деце. Поново је остала удовица 1821, када је њен супруг изабрао смрт у експлозији, а не предају.

- Кад сам јој пришла, осетила сам да смо сличне и по карактеру и по духу. Срце ми је пуно кад видим да су њена жртва и храброст овде почаствоване. Она је заслужила да јој овде почивају кости, а не зна се где је сахрањена. Њена животна жеља била је да се врати у Србију. Нису јој то омогућили за живота, али ево је сада, овде, међу својима, гледа свој Неготин и крај који је волела, и њена душа коначно је мирна - каже Наташа Петровић, глумица зајечарског театра која је за лик ове хероине у монодрами "Чучук Стана, Српкиња и Гркиња", по тексту и у режији Жељка Хубача, освојила многобројне награде на фестивалима у земљи и свету.

А Стана је била много више од ратнице: полиглота, дипломата, жена која је преживела ране и изгнанства, која је живот завршила далеко од свог краја, у Атини. Данас, макар симболично, Стана је поново ту где припада, напокон се вратила кући.

Препоручујемо

Србија

0 0

ГРАЂАНЕ ПИТАЈУ ЗА МИШЉЕЊЕ: Локална самоуправа у Вршцу спроводи анкету о социјалним потребама становника

25. 11. 2025. у 15:09

Србија

0 2

СЛАВА ЕПИСКОПА ШАБАЧКОГ ЈЕРОТЕЈА: Радост духовних чеда

25. 11. 2025. у 11:45

Србија

0 1

ФОТО-ИЗАЗОВ „ЋУПРИЈА У МОМ КАДРУ“: Конкурс Туристичке организације за све љубитеље фотографије

25. 11. 2025. у 11:39

Србија

0 1

БРИГА ЗА НАЈСИРОМШНИЈЕ: За повољан огрев до сада се пријавило више д 500 Краљевчана

25. 11. 2025. у 11:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације