Србија

СРБИЈА ЋЕ 2027. ОБЕЛЕЖИТИ ВЕК И ПО ОД ОСЛОБАЂАЊА ЈУЖНИХ КРАЈЕВА И ЗАВРШЕТКА ОСМАНСКЕ ОКУПАЦИЈЕ Лесковац се први одужује краљу Милану

Игор Митић

04. 01. 2026. у 20:58

СРБИЈУ догодине очекује велики јубилеј - век и по од када је, у Другом српско-турском рату, ослободила јужне крајеве од османске окупације која је потрајала чак 423 године. Захваљујући тим војним успесима, наша земља је на Берлинском конгресу добила и дуго очекивану независност, као и територијално проширење за пет данашњих округа: Јабланички, Пчињски, Топлички, Нишки и Пиротски.

СРБИЈА ЋЕ 2027. ОБЕЛЕЖИТИ ВЕК И ПО ОД ОСЛОБАЂАЊА ЈУЖНИХ КРАЈЕВА И ЗАВРШЕТКА ОСМАНСКЕ ОКУПАЦИЈЕ Лесковац се први одужује краљу Милану

Лесковчани се посебно припремају за овај јубилеј, јер је повлачење Османлија из града на Ветерници трајало два дана, а улазак устаника, 24. децембра 1887, био је праћен повицима одушевљеног народа: "Живео кнез Милан! Живела Србија". Пет година касније, управо ће поменути владар постати и први нововековни краљ, па ће зато Милану Обреновићу у центру Лесковца бити подигнут споменик - први у Србији.

- Та победа у Другом српско-турском рату, добијање ранга краљевине, као и територијално проширење земље довољни су разлози да се најзад одужимо краљу Милану. Предлогу да му подигнемо споменик у прилог иду и године после ослобођења, у којима је Лесковац изменио физиономију, започевши друштвени и економски раст. То је време када су постављају темељи будућег "српског Манчестера" који ће, између два светска рата, бити познат широм света - објашњава виши кустос Небојша Димитријевић, директор овдашњег Народног музеја.

Историјске (не)прилике

КАД су славили 50 година ослобођења од Турака, Лесковчани су подигли споменик палима за отаџбину у периоду од 1887. до 1918. Постављен на тадашњем тргу, који је данас централни парк, на обелиску од вештачког камена, са бронзаном фигуром ратника у пуној опреми, белег ослободиоцима постао је симбол града.

Стогодишњица је обележена знатно скромније - научним скупом у овдашњем Музеју и књигом коју је издала поменута установа. Разлоге треба тражити у другачијим политичким уверењима која су тада владала, али ни у тим и таквим временима јубилеј није остао необележен.

После вишевековног периода током којег је Србија била оптерећена феудалним османским системом, тешко је било модернизовати земљу, али су донети закони који омогућавају економску слободу, што су Лесковчани умели да искористе...

- Уз стране инвестиције, настојало се да се подрже и домаћи фабриканти. Тако су прве лесковачке гајтанаре и друге фабрике, приликом увоза и продаје својих добара, имале краљевске привилегије, а циљ је био да се новоослобођени крајеви што пре развију и, у погледу економије, достигну преостале делове земље - истиче Димитријевић.

А, предуслов за индустријализацију биле су комуникације, којима су се кретали људи и роба, па прва железница у Србију, али и у Лесковац, долази управо у време владавине краља Милана.

- Та пруга нас је повезала са Западном Европом, а касније и са Солуном. Њоме се кретао и чувени "Оријент експрес", а посебан значај имала је у годинама развоја лесковачке текстилне индустрије. У овом граду отворена је и најстарија ткачка школа на Балкану и у нашој сталној поставци налази се и разбој који је владар поклонио овдашњим ученицима, да би могли да се усавршавају на, у то доба, најмодернијим машинама - набраја први човек лесковачког Народног музеја у чијој канцеларији већ четири године стоји, намерно нерестауриран, портрет Краља Милана: као нека врста подсетника на велики јубилеј који овај град не сме да "прескочи".

Ради се о делу из депоа овдашње установе, у богато украшеном раму, који је за време владавине овог српског краља, највероватније, био изложен у некој од лесковачких институција.

- То је човек који је законом основао Српску краљевску академију наука и уметности, онакву какву је данас знамо. Као и сви људи, и краљ Милан је имао својих недостатака, али је дао замах нашој нововековној држави и омогућио њен политички, друштвени и економски развој. Његова владавина на много начина обликовала је Србију, у смислу како ће она изгледати у будућности. Зато споменик, који намеравамо да подигнемо, има и национални значај. Он би требало да нас освести и подсети на неопходност да чувамо сећање на богату историју и људе попут краља Милана и њихове заслуге - наглашава Димитријевић и подсећа да је краљ Милан двапут посетио Лесковац.

Најпре 23. априла 1882, када га је испред Шашит-пашиног сараја дочекала регуларна војска, али и устаници који су учествовали у ослобођењу града. Десетак година касније, са сином Александром, у чију корист је већ био абдицирао, дошао је у лов на Бабичкој гори, а ноћили су у конаку цркве у Кумареву, чији су потом били дародавци...

Век и по од пресудних историјских догађаја, сходно предлогу који још чека сагласност урбаниста, у централном градском парку биће подигнута фигура поменутог српског владара на коњу и то би требало да буде својеврсна круна активности којима ће Лесковац, овогодишња Национална престоница културе, обележити ослобођење југа земље од Турака. До тада ће град на Ветерници, како се најављује, добити и прву концертну, односно мултифункционалну дворану, а лесковачки Музеј обновљену галерију на спрату и салу за научне скупове.

08. 01. 2026. у 15:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПУТИНОВ СПЕЦИЈАЛАЦ: Готово је са Гренландом, нека се спреми Канада?

Свет

0 23

ПУТИНОВ СПЕЦИЈАЛАЦ: Готово је са Гренландом, нека се спреми Канада?

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су већ одлучиле о судбини Гренланда, да ли је на реду Канада, запитао се Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника Владимир Путина за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством.

06. 01. 2026. у 12:49

БРИТАНЦИ ТВРДЕ: Ово је Трампов план за Гренланд, погледајте шта нуди амерички председник

Свет

5 11

БРИТАНЦИ ТВРДЕ: Ово је Трампов план за Гренланд, погледајте шта нуди амерички председник

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе желе да понуде Гренланду споразум о слободном придруживању, сличан оном које Вашингтон има са појединим малим државама у Тихом океану, сазнаје Економист.

06. 01. 2026. у 14:39