СЈАЈНО ПОВЕЗУЈУЋИ МОЈКОВАЦ И ЧОКЕШИНУ: Владика шабачки одржао беседу на свечаности годишњице Мојковачке битке

ДОНОСИМ вам поздраве и братску љубав народа Мачве, Поцерине, Посавотамнаве, Подриња, Јадра, Рађевине и Азбуковице. И тамо и овде је ових дана исто расположење у народу, онакво какво је владика Његош описао речима игумана Стефана, у најлепшој сцени у историји српске књижевности, прослави Божића на Цетињу, рекао је у беседи, после свете аријерејске литургије коју је служио са митрополитом будимљанско -никшићким Методије у храму Рождевства Христовог у Мојковцу  и  посете спомен знамењу мојковачким јунацима епископ шабачки Јеротеј(Петровић).

В Митрић

Беседа је била драгоцен, занимљив и лепо примљени део садржаја  обележавања 110 годишњице од  славне Мојковачке битка у Првом светском рату, која је,како су нагласили организатори  светковања, „ јединствена у историји ратовања по блиставој и задивљујућој победи, вођена је од 6. јануара до 8. јануара 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење војске краљевине Србије преко делова Црне Горе ка Јадранском мору, а самим тим и њена каснија евакуација на Крф”.И, беседа шабачког владике је утолико боље примљена, јер је, истичући славу јунака на челу сардар Јанком Вукотићем, на најлепши начин повезао Мојковац и Чокешину, чувено место, на граници Мачве и Јадра, подно Цера, које је припада епархији на чијем је он челу.

‍Шабачки владика је изразио, као је рекао, велику захвалност  митрополиту Методију елику  штоје  позван да са честита и  да „са јуначким народом Мојковца и Брда будена тај  дан, да подели двоструку радост”.

- Радујемо се ми православни Срби, заједно са братским православним народима, јер прослављамо догађај који се умом не може разумети, него само вером и срцем, Рођење Сина Божјег – Господа нашег Исуса Христа -рекао је епсикоп Јеротеј. - И друга прослава је везана за догађај који, верујем, нико, осим оних који Рођење Христово славе и доживљавају као и ми, не може да разуме и да доживи. А то је догађај у коме су се апсолутно и целосно оствариле Христове речи да „од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за ближње своје.“ Ја лично, пак, имам посебан разлог, и због тога осећам посебну радост што сам по први пут у дивном планинском градићу Мојковцу, са вама драги у Христу брате владико  Методије и са вама народе Божји, српски и православни. Наиме, двојица мојих прадедова, трговаца и домаћина из питоме Мачве, борили су се у војсци Краљевине Србије. И они су били у оним непрегледним, страдалним колонама које су се повлачиле пред непријатељем. И ту двојицу мојих прадедова, Николу и Илију, је херојска Санџачка војска сердара Јанка Вукотића, као и хиљаде других, спасла од непријатељске потере, па су се и они домогли албанских врлети, а потом и васкрсења српске војске, славне победе и тада и сада толико жељеног уједињења.

Владика Јеротеј је нагласио да  и  он сведочи оне речи Његошеверечи да васкрсења не бива без смрти, или примењене на Мојковачку битку  стране кћери сердар Јанка Вукотића, племените хероине Василије: „Да није било смрти на Мојковцу, не би било ни васкрса на Кајмакчалану.“

- Ових дана сам прочитао неколико чланака о сердар Јанку и о току саме битке -казао је владика . - Вама то не треба препричавати, и ове планине памте и поносе се јунаштвом Црногораца, а камо ли ви ихови наследници. Ја само могу да кажем да су ми сузе на очи ударалеи силан ме понос обузимао када сам читао о подвизима  Санџачке  војске, затим имена српскихплемена, војних јединица и овдашњих крајева: Колашинска бригада, Доњоморачки батаљон, Ускочки батаљон, регрутски батаљони из Дробњачко-ускочке бригаде, Ровачки батаљон, регрутски батаљон, од младића старих од 18 до 21 године. Шта рећи а не поносити се тим јунацима, шта рећи а да вам није срце пуно, јер „Крст носити нама је суђено, страшне борбе с'својим и с' туђином. Тежак в'јенац, ал' је воће слатко. Васкресења не бива без смрти.“

Имају Грци славне Термопиле,  поручио је шабачки епископ, „али ми Срби, имамо неколико таквих бојева, саможртвених, за крст часни и слободу златну”.

- Ми у шабачком крају, у Епархији шабачкој имамо бој на Чокешини, код истоименог манастира, где су се браћа Недићи и њихова 303 устаника супроставили десетоструко већој турској војсци, и славно изгинули -истакао је владика . - Мојковац и Чокешина, отуда нису само места на географској карти; него постоје у свести и у савести нашег народа, места где се историја претворила у жртву, а жртва у завет.Посебни значај Мојковачкој бици даје чињеница да се њена одсудна борба водила на Бадњи дан и на сам Божић. Док је православни свет прослављао Рођење Богомладенца, кнеза мира, мојковачки јунаци су, у смрзнутим рововима, држећи пушку у руци и молитву у срцу, сведочили да се истински мир рађа кроз жртву, а да се живот чува полагањем сопственог живота за другога. Тако је Витлејемска пештера добила свој одраз у крвавом мојковачком снегу, бадњаци су постали знамење крста а празник љубави био је осведочен делом, а не само речју. 

Препоручујемо

Србија

0 0

ИНЂИЈЦИ НАЈБОЉИ НА ВРШАЧКИМ ПЛАНИНАМА: Невероватни временски услови пратили учеснике трекинг лиге

31. 03. 2026. у 18:14

Србија

0 0

МИР, ЗА ЛАКШИ ОПОРАВАК: Привремено прихватилиште за животиње у Вршцу премештено из Градског парка у Мали рит

31. 03. 2026. у 18:00

Србија

0 0

ПОЗИВ УМЕТНИЦИМА: Отворен конкурс за учешће на 33. изложби „Ствараоци Опова“

31. 03. 2026. у 16:45

Србија

0 0

АПРИЛ ЈЕ У ВРШЦУ МЕСЕЦ ЧИСТОЋЕ: Акција вршачких комуналаца за лепши изглед града

31. 03. 2026. у 16:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације