Србија

ТРАНСПЛАНТАЦИЈУ БУБРЕГА ЧЕКА 700 ПАЦИЈЕНАТА: Захваљујући донору, Дарко Милановић (50) из Крагујевца живи нови живот

Јелена Ћосин

12. 03. 2026. у 06:45

ПОСЛЕ готово две деценије живота са полицистичним бубрезима и више од четири године на дијализи, Дарку Милановићу (50) из Крагујевца у нишком Универзитетском клиничком центру успешно је обављена трансплантација.

ТРАНСПЛАНТАЦИЈУ БУБРЕГА ЧЕКА 700 ПАЦИЈЕНАТА: Захваљујући донору, Дарко Милановић (50) из Крагујевца живи нови живот

Дарко је пре неколико година одбијен за трансплантацију због увећаних бубрега, па се већ помирио да ће остатак живота провести на дијализи. Али, уследио је спасоносан позив из Ниша и нови орган почео је да функционише после само два дана. Oргане истог, преминулог донора добило је још троје пацијената: други бубрег Бојана Зорановић (34) из Земуна, а рожњаче - близанци.

- И мог оца је мучила иста болест, па сам знао шта ме чека, а први озбиљнији знак да се ситуација копликује била је упорна алергијска реакција на рукама. Анализе крви показале су знатно увећање урее и креатинина, па сам у септембру 2021. ушао у програм дијализе крагујевачког Клиничког центра, а догодине завршио припреме за трансплантацију. Нешто касније, на ВМА у Београду испоставило се да мени није могуће пласирати орган донора, због чега сам, после четврте године дијализе, почео да ограничавам унос течности, што је организам теже подносио... Преокрет се догодио овог јануара, на Светог Саву, када сам позван на преглед у Ниш, где је уролог проценио да постоји могућност да се бубрег смести на леву страну - објашњава Милановић.

Истовремено, др Бранке Митић, директорка Клинике за нефрологију, потврђује да су 27. јануара - захваљујући храброј одлуци породице донора, чија хуманост превазилази људске оквире - обављене две кадаверичне трансплантације бубрега. Лане, примера ради, није било могуће обавити ниједан захват ове врсте...

Иако су овакви примери потврда успешности и напретка медицине, стручњаци упозоравају да је свест о донорству органа у Србији и даље недовољна, чак и међу здравственим радницима. На листи чекања за трансплантацију бубрега налази се око 700 пацијената, док је приближно 5.000 њих у програму дијализе. И, зато је друга седмица у марту проглашена Недељом бубрега - да би се широм света, али и у Србији, скренула већа пажња на све већи проблем бубрежних болести.

Јер, на свим меридијанима, више од 850 милиона људи пати због ове дијагнозе, а велики број пацијената уопште није свестан свог стања, јер болест дуго остаје без симптома - све док не дође до терминалне фазе.

- Све је мање и давалаца крви, а камоли органа, иако то значи продужетак живота не само за пацијенте, већ на неки начин и за преминуле особе. У Србији се на пресађивање овог органа често чека годинама, а кадаверичне трансплантације још су реткост, јер већину чине живе, сродничке донације - објашњава др Митић и каже да је рано откривање болести кључ за спречавање тежих последица, односно потребе за дијализом или трансплантацијом.

Посебно су угрожени пацијенти са хипертензијом дужом од пет година, дијабетесом типа 2, људи старији од 60 година и они са болестима које доводе до опструкције мокраћних путева, мушкарци са увећаном простатом, особе са породичном историјом бубрежних болести или срчаним обољењима. Зато је повећана и одговорност лекара у примарној здравственој заштити, јер се рано откривање може постићи једноставним тестовима из урина, а постоје и терапије које значајно успоравају прогресију болести и продужавају функцију бубрега.