БЛАГОЈЕ ЈОВОВИЋ РОД ЗАДИВИО: Културно историјско вече у Крупњу

"Српски херој у вучјој јазбини" , назив је књиге која je синоћ, на дан Светог Василија, представљена у Библиотеци Политика. Аутор је Марија Јововић, кћерка чувеног Благоја Јововића, човека које организовао и извео атентат на највећег убицу Срба - усташког поглавника Анту Павелића.

фото в митрић

О књизи су говорили ауторка, професор др Марко М. Миловић и новинар Владимир Митрић,уз поздравне и пригодне речи домаћина, професора Младена Стефановића, који је, као и директорка установе Тања Мићић и уредница програма, Ана Стефановић, изразио радост и задовољством што је Крупањ једно од места где се говори о таквом див јунаку нашег рода. 

У свету, како је рекао челник Крупња и Рађевине, "када покушавају и да се ти злочини негде ревитализују, Благоје Јововић је заправо тај светионик, који ће, сигуран сам, ипак извести све нас на пут правде и истине, да су у тој такозваној НДХ једноставно почињени страшни злочини које, надам се, више никада ни у једној држави неће поновити". 

-Захвалан сам вам  што сте вечерас  са нама и свима који су дошли - казао је Стефановић. - Верујем да ће и многи који су овде пренети причу о Благоју Јововићу, да ће то интересовање порасти свакако. Надам да ће и многе понети његово име, па и подигнути споменици широм Србије и, да кажем, по осталим српским земљама, у Црној Гори. Да се  ода почаст овом човеку који је заправо урадио једно велико дело. Јер сада када узмете пример, да ли је то убиство на овакав или онакав начин, а знате и Гаврило Принцип је на суђењу рекао: „Ја нисам злочинац, ја сам тираниноубица.“ Тако да мислим да је то имало велики значај и да су на неки начин све те жртве добиле заслужену делимичну правду.

Професор др Марко М Миловић подсетио је, поред осталог, на чињеницу да  је једино Независна држава Хрватска имала логоре за децу. У питању су, како је рекао, логори Јастребарско и Сисак, мада су и у другим логорима постајала одељења за децу. За три месеца је у Јастребарском животе изгубило најмање 449 деце, углавном са подручја Козаре и Кордуна а према неким подацима је за то време умрло 768 деце.

- Размишљајући који посебно да издвојим злочин усташа Анте Павелића, определио сам се за Пребиловце. Зашто баш Пребиловци? Зато што се о размерама страдања у овом селу чуло скоро на свим меридијанима света, те у том смислу наводимо и оцену листа – Асахишимбун (Асахи Схимбун) из далеког Јапана, изнету 1999. године у којем се каже да су Пребиловци село које је највише страдало у Европи, а да је међу четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату. Пазите, на земаљској кугли када је цео свет био у рату, у којем страдало десетине милиона људи, ово мало село од хиљаду душа је проглашено је међу четири најстрадалнија у свету, а прво у Европи. За оне који не знају само ћу рећи да је у питању покољ учињен у августу месецу 1941. године када је од хиљаду српских житеља тог села убијено.

Додао је да су се над страхотама и мучењима које су чиниле усташе Анте Павелића чак и Немци згражавали.

- Било их је на жалост и превише. Све ово напомињем, јер сам убеђен да је о овим страхотама знао и српски јунак Благоје Јововић. Свестан је био колико ризикује, а ризиковао је много. Свој живот, живот своје породице. Но, упркос том највећем могућем ризику није се поколебао у својој намери да освети стотине хиљада невино проливене српске крви. Пуцањем у непоменика, желео је да српском народу пружи бар мало утехе, неке минималне сатисфакције. Успео је у томе, иако из тих вунених времена никако да изађемо, а не верујем да ћемо ни у скоријој будућности.

Владимир Митрић, новинар Новости, рекао је да је Јововић велики родољуб, правдољуб, врстан војник и краљевски официр, частан човек и интелектуалац као и његова кћерка Марија, која је врсни професор и писац.

- Марија је ова дела спремала темељно пет година, ово је збир чињеница и сведочанстава, која нико не може да оспори - рекао је Митрић. - Марија сведочи о тим временима, односу неких држава према највећем злу, онима које су пружиле уточиште за чак 30 хиљада окорелих усташа и њиховог поглавника Анту Павелића, највећег крвника српског рода. Марија сведочи да Брозову власт није занимало где је такав зликовац. Све су тобоже знали, хвалили се да Озна све дозна, а нису знали где је Павелић. И, нису га тражили и они велики безбедњаци са српским именима, којима се и данас клања и носе венци и цвеће и снимају филмови и серије. А, уместо тога, требало би да се истакне да су они они којима није сметао крвник, док су убијали на десетине хиљада недужних сународника Срба или их мучили.... 

Митрић је рекао да истина, Богу хвала, излази на површину и да је једно од светала и представљање дела о Јововићу у 150 градова Србије. 

- Благоје није хтео да пуца у Павелића кад је био у друштву жене и кћерке - указује Митрић. - Није хтео да узме ташну од које се зликовац никад није раздвајао да не би испало да су у питању хици из користољубља. Павелић је коментаром, после пуцања, ставио до знања да је свестан да на њега није пуцала рука Брозове Удбе, већ неко ко је схватио да чекајући да они то учине, могао би да буде миран и спокојан. 

Марија је рекла да је задивљена пријемом у свим срединама на левим и десним обалама Дрине, што је, вели, радује, "јер су људи свесни и цене дело њеног оца, који је о томе ћутао пуне четири деценије". Марија је причала како се Благоје у Острогу 1999. године исповедио митрополиту Амфилохију да је он организовао и спровео атентат на Павелића. То је било време када се, после читавог пола века видео са братом Вељком. Она и мајка су тада са њим биле на Острогу. 

- Многи ме питају да ли сам се изненадила кад сам сазнала од оца да је извршио атентат на Павелића, а увек одговарам да нисам ни мало - прича Марије. - Знајући како добру душу има, колико воли свој српски род и колико га, како рече песник, све ране његовог рода боле, то је за мене било сасвим, сасвим очекивано. Томе треба додати његов висок интелект, искуство, храброст и вештине које је показивао и у рату у пре рата. 

Благоје  је рођен у Косићу, село код Данилограда, у Црној Гори. 25. децембра 1922,а  умрао 2. јуна 1999.

 -  Од детинсва тата нас је учио српским песмама,  хтео да учимо ћирилицу, тешко је било, наравно, али смо научили - каже Марија. - Он је тешко причао шпански.Био је то шоу у кући. Он је причао мало шпански, мало српски. Неки микс, наравно. Он нас је научио пуно ствари. Нама је причао ставно, сваки дан, нешто како је било у рату, али и како су комунисти 1944 убили мог деду Јову. 

Атентат је био, како истиче Марија, не 10. априла, већ дан раније, 9. априла 1957. године.  

-Најважније је што је то  Благоје Јововић урадио и да  ће да остане у срцу српског народа. Човек је  који никада није заворавио своју отаџбину, човек који је памтио шта је билс НДХ, у рату он је видио што када је прошао кроз  Босни - поручује Марија којој је директорка Библиотеке Тања Мићић уручила цвеће и пригодне поклоне. 

Препоручујемо

Србија

0 0

ЗАВРШЕНА ПОЛОВИНА ПОСЛА: Изградња вакумске канализације у смедеревској индустриској зони (ФОТО)

14. 05. 2026. у 15:53

Србија

0 0

„ЗА ЧИСТИЈЕ И ЗЕЛЕНИЈЕ ШКОЛЕ У ВОЈВОДИНИ“: У Новом Саду награђени најбољи учесници програма

14. 05. 2026. у 15:01

Србија

0 0

„НЕДЕЉА КУЛТУРЕ“ У ПАРАЋИНУ: Почиње изложбом у Завичајном музеју

14. 05. 2026. у 14:04

Србија

0 0

ЗЛАТНЕ ДЕВОЈКЕ ИЗ ЋУПРИЈЕ: Дупла круна за девојачки хор „Хороса“ (ФОТО)

14. 05. 2026. у 13:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације