Србија

ЧИТА БЕЗ НАОЧАРА И ЈОШ ДОБРО ЧУЈЕ: Бака Наталија из Ниша, на Дан младости, прославила 104. рођендан

Јелена Ћосин

26. 05. 2026. у 07:00

НА дан када се некада славила младост, 25. маја у Дому за старе "Чегарска долина" у Нишу славила се дуговечност. Уз музику, торту, песму и осмехе пријатеља, бака Наталија Николић, можда и најстарија Нишлијка, дочекала је 104. рођендан окружена људима са којима свакодневно дели смех, разговоре и успомене.

ЧИТА БЕЗ НАОЧАРА И ЈОШ ДОБРО ЧУЈЕ: Бака Наталија из Ниша, на Дан младости, прославила 104. рођендан

Иако је закорачила у други век живота, Бака Наталија и даље чита без наочара, чује без слушног апарата и не болује од системских болести. У дому је у част њеног рођења приређена забава, уз свећице, аплаузе, сећања и много емоција. Датум њеног рођења за њу носи посебну симболику, будући да је рођена 25. маја, на некадашњи Дан младости, што јој је, како каже, увек много значило. Посебно јер је истог дана рођен и Јосип Броз Тито, кога и данас памти са нескривеном топлином.

Док говори о прошлости, глас јој не подрхтава, а сећања навиру готово филмски јасно. Са осмехом описује дан када је Тито боравио у Нишу.

- Био је организован велики дочек, људи су стајали поређани дуж улице. И ја сам била ту са мужем. Када је аутомобил наишао, истрчала сам из реда и викнула колико ме глас носи: "Живео друг Тито!" Он се насмешио и махнуо ми. То никада нисам заборавила - прича бака.

Детињство је провела на селу, а потом је живела у Београду, где јој је отац, солунски ратник, радио као болничар. У Ниш су се доселили када је њен муж постао директор Дома за васпитавање омладине.

Свакодневно иде на вежбе

ДА је бака Наталија посебна међу станарима дома, потврђују и њени пријатељи. Катица Панајотов каже да тешко ко може да поверује колико година има, јер свакодневно долази на вежбе и активно учествује у свим дружењима.

- Када је гледате како вежба и разговара са свима, не бисте рекли да има више од сто година. Друштвена је, ведра и пуна енергије - прича Катица.

Иако каже да живот није био лак, најлепшим временом сматра управо детињство. Сећа се рада у пољу, чувања живине и задатака које јој је мајка свакодневно задавала, али и слободе коју данашње генерације тешко могу да разумеју. Рат је, каже, прекинуо младост и донео године неизвесности, али је научила да се са свим недаћама носи мирно.

Можда баш у томе лежи тајна њене дуговечности.

- Не треба се нервирати. Све се у животу некако реши, полако и стрпљиво. Треба јести воће, што природније и једноставније живети. Ја сам још као девојчица брала воће директно из дворишта и винограда, тога сам се држала целог живота и то не зрело, већ чим процвета па мало зарујни - прича слављеница.

Директор Дома за старе Дејан Стојановић признаје да овакве прославе остају упамћене.

- Трудимо се да сваком кориснику обележимо важне датуме, али ово је заиста посебна прилика. Имали смо и раније кориснике старије од сто година, али први пут прослављамо 104. рођендан. Чак ни продавци нису веровали када сам тражио свећице са тим бројем - каже он.

За Љубинку Иличић, једну од Наталијиних пријатељица из дома, она је много више од најстарије станарке.

- Увек умем да седнем са њом и да је слушам. Лепо говори, мудро размишља и од ње човек може много да научи. Она нам је пример како треба живети - каже Љубинка.

У сали дома за старе, на некадашњи Дан младости дружило се, певало и наздрављало животу жене која је преживела ратове, сеобе, тешка времена и читав један век промена.