ВИДЕО НЕВИДИО И ПРЕЖИВЕО: Прошло је пет и по деценија од освајања црногорског драгуља природе

ПЕТ и по деценија је откако је "капитулирао" кањон Невидио, последњи неосвојени у Европи. Предао се драгуљ природе, а пораз није наплатио ниједним људским животом.

Фото приватна архива

"Пао" је под ногама никшићких планинара из друштва "Јаворак" далеке 1965. године. Имена храбрих освајача - Милоша Бојановића, Бошка Вулановића, Стева Вујичића, Ратка Гаге Лучића, Николе Шуње Мрваљевића, Павла Вучуровића, Божидара Фриња Контића и Миодрага Ковачевића - памтиће се док буде кањона. Друштво су им правили новинар Владо Шале Мићуновић и сниматељи Милан Пешић и Милун Тадић, који су први послали вест и снимке у свет.

- Пао је мит о непобедивости овог кањона. Мада су многи покушавали, нико пре нас није успео да прође дивљином, о којој је испредено безброј предања и чудних фантастичних прича. Уколико би у кањон оклизнуло јагње или говече, нестало би без трага и гласа. Невидио је прогутао и неког пастира Гала, па је људима само остало да то место назову Галов мрамор. Оставивши за собом врата кањона, целим путем смо се питали да ли су то, у ствари, врата пакла или раја - прича, за "Новости", један од јунака који су освојили Невидио, Стево Вујичић.

Подвиг Екипа планинара пре 55 година освојила кањон, Фото приватна архива

Од опреме, имали су кациге које су позајмили од рудара из "Боксита", купаће гаће и патике, расходовану војничку ужад, али и велико срце и челичну вољу да направе подвиг.

- Ко је у кањон улазио, намерно или случајно, није се жив враћао. У народу је био познат као Невиђбог, али пошто смо живели у комунистичком времену, о Богу се није смело причати. Једна екипа из Београда га је назвала Невидео, а ми га крстили у Невидио, како је остало до данас - каже Вујичић.

Први бук су препливали. Камере у полувилинским кесама на два гумена чамца свезали су конопцима и одвукли на другу страну. Када нису пливали, скакутали би са камена на камен.

Огромне стене, које је вода стотинама годинама подлокавала тражећи себи пролаз после великог одроњавања, глатке су и клизаве као стакло, нарочито кад су влажне. Невидио се све више сужавао.

- Више од 500 метара изнад наших глава уздиже се потпуно вертикално усечена стена. Као да је тестером извађен уски део, широк колико и кањон. Испод нас, у води по којој газимо или пловимо, на чамцима беласа се уситњено камење. Ходник у стени је потпуно прав, узан и дугачак око 50 метара. Седамо у чамце и вода нас сама носи. Сећам се да је неко у акустичном узаном каналу, где је вода необично тиха, запевао песму о венецијанским гондолијерима. Сви смо је прихватили - записао је новинар Владо Мићуновић.

Фото приватна архива

Даље се у тексту каже да је неко предложио да покушају да савладају бочну стену и тај најлуђи предлог је прихваћен:

- Први је отишао снажни Никола Мрваљевић. Вештином акробате пео се по трошној стени обраслој маховином и травом. За њим Ратко Гага Лучић, кога смо после неколико сати видели како разапет покушава да пође напред. Читав сат се борио са стеном, да би некако очајнички успео да се баци на другу страну и чврсто је обгрли рукама. За то време је Мрваљевић изашао из кањона и са неколико ужади пошао да спасава Гагу. Споро, мучно и ризично, пребацивали су се Вучуровић и Тадић, док је остатак екипе и даље био изложен обрушавању стена.

Када су прешли половину пута, ноћ је почела да пада, када је пала одлука да се крене на бочни излаз усека, уз стену високу око 500 метара, изађу из кањона и ујутро се поново врате. Нису ни успели да изађу, јер је ноћ увелико пала. Њих петорица су морала да преноће у кањону, под отвореним небом.

- То ми је била једна од најхладнијих ноћи у животу. Неко је имао јакну, мајицу, а ја само купаће гаће, патике и кацигу. Неко из екипе ми је дотурио мајицу па сам је обукао, док сам ноге обмотао најлон кесом. Закуцали смо клинове, везали се ужадима, као у некој пауковој мрежи, да се не бисмо опустили и будни чекали јутро - присећа се Вујичић. - Спуштање екипе до воде трајало је неколико сати. И тако све до изласка из кањона.

Препоручујемо

Србија

0 0

НАЈВИШЕ ПРИЗНАЊА ЗА ОДБОЈКАШИЦЕ: Бела Црква прогласила најбоље спортисте у 2025. години

11. 03. 2026. у 20:01

Србија

0 2

ЖЕНСКИ “РУКОПИС“ СЕНЗИБИЛНИЈИ: Изложба „Жене уметнице“ пред параћинском публиком (ФОТО)

11. 03. 2026. у 17:47

Србија

0 0

РАЗВОЈ ДИГИТАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ КЉУЧАН ЗА ТЕХНОЛОШКИ НАПРЕДАК СРБИЈЕ: Жарко Мићин са представницима канцеларије за ИТ и Е-управу

11. 03. 2026. у 15:35

Србија

0 0

ГИМНАЗИЈАЛКЕ ОПЕТ ЗАБЛИСТАЛЕ: Параћинке победнице у спортској гимнастици

11. 03. 2026. у 14:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације