Србија

ЈЕДАН ЈЕ АМФИЛОХИЈЕ: Туга у епархијама шабачкој и ваљевској због смрти митрополита

В.Митрић

30. 10. 2020. у 16:30

ВЕСТ од смрти митрополита Амфилохија Радовића болно је одјекнула у свим деловима епархија шабачке и ваљевске, у чије је храмове често долазио.

ЈЕДАН ЈЕ АМФИЛОХИЈЕ: Туга у епархијама шабачкој и ваљевској због смрти митрополита

Овај угледни архијереј освештао је манастир у Соко граду, код Љубовије, коју је епископ шабачки, тада шабачко-ваљевски Лаврентије, посветио светом владики Николају Велимировићу.Прошле године је, на Летњиковцу, код Шапца, у храму Свете Тројице, освештао фреске.Чест гост је био свих овдашњих светиња, посебно Манастира Ћелије, код Ваљева, где је службовао његов велики учитељ, свети отац Ава Ћелијски(др Јустин Поповић).

Митрополит Амфилохије служио је литургију, са патријархом српским Иринејом, митрополитом Хризостомом и владиком Лаврентијем,поводом проглашавања за свеца некадашњег игумана Манастира Троноша, Стефана Јовановић, великог духовника, родољуба, слободара и првог учитеља Вука Стефановића Караџића, када је обележено и седам векова ове светиње Немањића у Јадру, у лозничком крају.

Монахиње, које сада брину о Троноши, сматрају митрополита Амфилохија за једну од најомиљенијих личност у Српској православној цркви и српском роду.Митрополит је био велики поштовалац архимандрита Антонија Ђурђевића, вишегодишњег старешине Манастира Троноша, који је, својевремено, извукао из шешира име епископа рашко призренског Павла за поглавара СПЦ.Волео је и ценио његовог наследника у Троноши, потоњег игумана Манастира Лелић, Авакума Ђукановића.

Још су тазе речи митрополита, са канонизације Стефана Јовановића, да у књигу светих треба да се упише и игуман Мојсије, велики духовник троношки, који је пострадао тако што су га Турци раскомадали на манастирским дверима.Одлично је знао прошлост ове и свих других светиња.
Колико је, давно, постао омиљен у овом делу Србије сведочи и пример од пре скоро три деценије, када је изабран за владику, шабачки часопис „Глас Цркве“, који је излазио у тиражу од 150.000 примерака, објавио је на насловној страни само његову фотографију и име –Амфилохије.

- То је било и довољно да се напише и изговори, а да се зна о коме је реч –каже уредник „Гласа Цркве“, протођакон др Љубомир Ранковић, чији је рад упокојени митрополит јако поштовао и ценио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације