ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА: Радови на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова

С.М.Ј.

22. 12. 2020. у 17:27

ЗАХВАЉУЈУЋИ средствима Министарства културе у висини од 750.000 динара археолошка екипа Музеја Крајине и Археолошког института Београд завршила је прву фазу пројекта припреме документације за конзерваторско-рестаураторске радове на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова.

ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА: Радови на археолошком налазишту Гламија у Рткову код Кладова

фото З.Милић

Након радова на терену, који су обухватили археолошке дефиниције постојећег стања, архитектонско-геодетска снимања и на крају фотограметријска снимања, можемо рећи да је прва фаза пројекта завршена.

До краја године биће завршен и архитектонски и грађевински пројекта којим ћемо конкурисати за доделу средстава за конзерваторско-рестаураторске радове, каже мр Гордан Јањић, археолог-музејски саветник Музеја Крајине у Неготину, руководилац пројекта, на којем су учествовали и др Бојан Поповић, архитекта Археолошког института у Београду, археолог Милица Томић, студент археологије Срећко Живановић, а као стручни консултант и Александар Алексић, археолог, конзерватор-истраживачки саветник из Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Ово античко утврђење квадратне основе, зидано од камена и опеке, димензија 18,5 са 18,5 метара једно је од утврђења дуж Римске војне границе на Дунаву у Србији који се налази на прелиминарној Листи светске баштине.

Изграђено је у другој половини четвртог века на најистакнутијем положају, што, кажу археолози јасно указује на веома важан одбрамбени значај у систему заштите Римског царства. Локалитет је системски био истраживан осамдесетих година, а поред мањег утврђења археолози су открили и остатке већег из времена обнове Лимеса у шестом веку.

-На путу смо да још једно археолошко налазиште, које је било саставни део утврђене римске границе на Дунаву, заузме своје место на Унесковој мапи као део целине на којој Музеј Крајине интензивно ради - каже мр Гордан Јањић, археолог-музејски саветник Музеја Крајине у Неготину, руководилац пројекта.

Археолошка налазишта Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци у општини Кладово, као и Мора Вагеи у Михајловцу и Ћетаће у Радујевцу у општини Неготин део су пројекта рекогносцирања десне обале Дунава од Прахова до Кладова, али и пројеката рашчишћавања, уређивања и презентације који су спроведени у периоду од 2016. до прошле године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)

БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)

ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.

30. 12. 2025. у 20:45

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи

КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи

ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.

01. 01. 2026. у 12:31

Коментари (1)

НЕ СА ОНИМА КОЈИ СУ НАС БОМБАРДОВАЛИ: Шешељ открио шта чека Европу