Србија

АМАНЕТ МИХАИЛА КОЛОДЧУКА: Избегли руски свештеник оставио значајан траг у Причевићу код Ваљева

Бранко Пузовић

17. 01. 2021. у 08:12

РУСКИ свештеник Михаил Колодчук, који се након Октобарске револуције са бројним избеглицама из Русије обрео у Србији, имао је изузетне заслуге за просвећење народа, градитељство и обнову цркве у Причевићу код Ваљева.

АМАНЕТ МИХАИЛА КОЛОДЧУКА: Избегли руски свештеник оставио значајан траг у Причевићу код Ваљева

Допринео је да се у овом делу ваљевског краја засади најквалитетнији виноград и тада најскупље сорте јабука, кајсија и вишања, почне са пчеларством, узгајају расне свиње и овце...

Рођен 1873. године у Одеси, где је завршио основну школу и гимназију, потом Војну академију у Кијеву, учествовао је у руско-јапанском и Првом светском рату. За време револуције у Русији, као пуковник, бродом се евакуисао у Цариград, а 1921. године дошао је у Дубровник, одакле се преселио у Панчево, где је завршио курс за железничара. Постао је чиновник фабрике "Сартид" у Смедереву, а 1927. године у Сремским Карловцима завршио је свештенички курс.

ИСТЕ године дошао је у Причевић, прво био капелан старом свештенику Сретену Тодоровићу, а када се он упокојио 1928. године, постао је парох.

- Окупљао је омладину, подучавао читању црквенословенског језика и певању, основао Братство православне народне хришћанске заједнице и био његов први председник - записано је у летопису Цркве Преноса моштију Светог Николаја у Причевићу. - Уз помоћ Радомира Ћирића и Влајка Мићића из Мајиновића, те Јове Петарића и Чеде Пантелића из Причевића, 1930. године реновирао је дотрајали храм. Набављао је богослужбене књиге, а због ревносне дужности свештеника народ је почео да долази у цркву.

СВЕШТЕНИК Михаил Колодчук живео је у кући која је и данас на имању породице Јанковић у Причевићу. О пријатељству са Русом, сећања Дојчина Јанковића из овог ваљевског села, пренео је његов син, свешеник Милан Јанковић, дугогодишњи секретар Синода СПЦ, у књизи "Родослов фамилије Јанковић из Причевића":

- Дошао је код нас свештеник Колодчук на крушке караманке, а осим њих допало му се и место, па је решио ту да остане. Истог дана донели су његове ствари и он се сместио у тај скромни простор, прихватио га одмах као своју кућу и почео издашно да помаже. Набављени су кола и волови, кобила, таљиге и чезе, реновиране зграде, осмишљено и посебно уређено двориште са цвећем и украсним шибљем. За кратко време, створено је узорно домаћинство. Са тадашњим председником Црквене општине Колодчук је заслужан за поправку два и по километра пута до храма и подизање колског моста на реци Обници.

КАЈАЊЕ

СА тадашњим председником Црквене општине, Колодчук је заслужан за поправку два и по километра пута до храма и подизање колског моста на реци Обници. За ревносну службу и унапређење имовине храма одликован је црвеним појасом. Почетком 1932. године, након формирања новог Црквеног одбора, Колодчук је смењен из политичких разлога. Замонашио се 1940. године и дуго био духовник женског манастира код Скопља. За време немачко-бугарске окупације премештен је у Београд, где је умро 1942. године у старачком дому. Педесетих година прошлог века, један од оних који су га сменили, подигао је спомен-плочу на храму Преноса моштију светог оца Николаја, у знак извињења Кодолчуку, али је више нема.