ХЕРБАРИЈУМ СА ХИЉАДУ ЛИСТОВА: Времешни биолог Предраг Сучевић и у 94. години сакупља биљке по Вршачким планинама

Ј. Ј. БАЉАК

19. 03. 2021. у 07:26

ИАКО је на прагу 94. године, Вршчанин Предраг Браца Сучевић, професор биологије у пензији, упустио се у истинску авантуру за неког ко увелико гази десету деценију - још пре четири године почео је да по свим врховима и најзабаченијим деловима Вршачких планина прикупља биљке за јединствени хербаријум, који прави за природњачку збирку Градског музеја у Вршцу.

ХЕРБАРИЈУМ СА ХИЉАДУ ЛИСТОВА: Времешни биолог Предраг Сучевић и у 94. години сакупља биљке по Вршачким планинама

Сучевић са хербаријумом

Са истим ентузијазмом и енергијом, али много спорије него што је то чинио у младости, овај времешни Вршчанин досад је сам убрао и осушио више од 700 травки, лековитих биљака, гранчица разног дрвећа и шибља, прешавши, притом, на стотине километара без ичије пратње.

- Остало ми је још да овог пролећа прикупим тристотинак биљака, које расту на прибрежним ливадама и у Малом вршачком риту, како бих комплетирао ову ботаничку збирку. То ми причињава огромно задовољство, јер, уместо да седим затворен у кући испред телевизора, ја тумарам по шумама, уживам у лепотама природе и радим нешто лепо и корисно - каже Сучевић, који је у свом радном веку направио више мањих хербаријума.

Као врсни познавалац флоре вршачког горја, о којој је објавио неколико стручних публикација, он тачно зна где се које биљке налазе и у које време их треба брати. На основу тога и одлази у шуму.

- Није ми тешко да се сваког пута из града пешке попнем до одмаралишта Црвеног крста на брегу, па даље до неког од познатих врхова. Кад треба, одем и до Гудуричког, највишег врха Војводине. Свуда стигнем лаганим ходом, јер немам више куда да журим - говори нам чувени ботаничар о својим маршрутама.

Имао је сада времена детаљно да истражи сваки кутак Вршачких планина, па је, тако, наишао и на неке биљке које дотад није виђао, што је за хербаријум од великог значаја.

- Оне су биле ту, али их досад нико није запазио и уврстио у уобичајену флору нашег подручја. Реч је углавном о лековитим биљкама, али ме је живот научио да кријем место на ком расту, јер су многе од њих веома угрожене. Пре свега мислим на хајдучку траву, мајчину душицу и дрен - образлаже саговорник "Новости".

Себи је задао нови задатак - да направи хербаријум Делиблатске пешчаре, за шта ће му требати још четири године. Тако ће, вели, имати занимацију до краја живота.

СТАРЕ ЗБИРКЕ ЗАХВАТИЛА МЕМЛА

У ГРАДСКОМ музеју постојала су два хербаријума, али су због неадекватног чувања - пропали. Сучевић је успео да спасе само мањи део тих биљака, због чега је одлучио да музеју поклони ботаничку збирку, која ће садржати све биљке вршачког горја.

- Један хербаријум је био стар 150 година. Њега, срећом, није такла мемла, па сам успео да сачувам стотинак биљака. Од другог, млађег, са око 300 биљака, више од половине сам морао да бацим - објашњава Сучевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“