Александар Лека Ранковић
ЗБОГ КОЧЕ ТУГОВАО, СА ЛЕКОМ САРАЂИВАО, ВУКИЦУ ПОШТОВАО: Прва аутобиографија најпознатијег југословенског дисидента Милована Ђиласа
"БЕЗ икаквог нарочитог узбуђивања наредили су ми да се изујем и клекнем на колена (...). Када ме Тодор гурнуо у леђа, пао сам потрбушке, тако да су ми табани дошли горе - ноге више нисам могао испружити, јер их је ланац с руку, везаних на леђима, држао савијене у колену. А нисам могао ни да мрдам њима, јер су биле стегнуте око зглавака... Тодор ми седе на рамена и чврсто ми запуши неком крпетином уста... По ходу сам осетио да се примиче Вујковић. Чуо сам и благ фијук жиле и осетио рез по табанима. Ударац је био жешћи и болнији него што сам очекивао. Али, више није било слућена тајна и знао сам да ћу издржати."
09. 09. 2024. у 00:05