Пребацивање лоптице одговорности у туђе двориште, то је наш национални спорт!

Ако искочи блок на хидроелектрани "Ђердап", мој струјомер је крив!

Жене које пеглају по овој врућини обаваштавамо да Клиника за лечење болести зависности дежура сваким радним даном и викендом.

Он је и патриота и издајник. Игра на двојну регистрацију.

Један становник Златибора тражи место за одмор. Да се мало склони од асфалта и бетона.

Вруће је и владарима из сенке...

- Шта је српски национални интерес? - Је'л могу да заменим питање?

Забела, Ниш, Сремска Митровица - изаберите дестинацију по својој мери! Три оброка дневно, одмор од свакодневице и нова познанства за читав живот!

"Нама су возови прошли и тамо где нема пруге", пише Раде Ђерговић, из Шапца.

- Господине, ви имате кратку памет. - Не, него кратко памћење. - Преконтролишите ви то још једном.

Руке су нам везане јер су њима одрешене…

Величају нацисте, јер свакоме треба дати другу шансу

Тамо где власт све наводи на своју воденицу народ нема ни за хлеба.

Кад жена носи лисицу око врата њен муж би вероватно требало да носи лисице око руку…

Код књижевних вечери је лепо што је улаз слободан па можеш доћи кад хоћеш. А још лепше је што је излаз слободан па можеш изаћи кад год хоћеш

Ако имате оштар језик, кад-тад ћете се посећи на њега...

- Неке репрезентације тек сада испадају са Европског првенства, а наша је испала одавно. Ето колико смо ми испред те извикане Европе!

"Прво је погазио реч. Затим све остало", пише Душан Пуача, из Београда.

Њих треба послати у неку установу затвореног типа. И притом не мислим на Народну скупштину.

Наше вође нас увек доведу до - суза...

Бити најбољи међу најгорима боље је него најгори међу најбољима.

Песимисти је фрижидер увек полупразан, а оптимисти полупун.

Елементарним непогодама супротставимо кадар без елементарног знања. То је код нас природна појава...

Како препознати поштеног грађанина? Краде по самопослугама.

Kад одлучујемо да ли прст да ставимо на чело или на обарач, увек изаберемо традиционалније решење.

У нашим фирмама радници не само да немају на шта да се пожале, него немају ни коме.

Жали се пријатељ пријатељу: - Цео живот сам ружан. - Да, али се барем не мењаш.

Један је умро, а није исплатио кредит. Човек више ни у кога не може да има поверења.

Тај има говорну ману. Кад год проговори лупи неку глупост.

Неписмени су их први прочитали...

Нису се они обогатили преко ноћи. Десило се то по дану него сте ви жмурили.

Србија нема море. Ми пливамо у муљу...

Кад догори до ноктију сви перу руке...

Кад доживимо пораз једни почну да траже разлоге, а други оправдања. И увек нађемо више оправдања него разлога, јер су из дана у дан оправдања све већа, а разлози све мањи и неприметнији.

Чим у студију неко почне да говори истину, водитељ повуче кочницу за случај опасности.

Дугачка је рука нашег закона. Може саму себе да почеша по леђима.

Играмо најбржи фудбал. Европско првенство завршимо пре свих!

Ниједном нисмо шутнули на гол противника, јер ми нисмо нација која другоме жели зло.

Од наших фудбалера ништа нисмо очекивали и они су испунили наша очекивања.

Дорћолци који не знају руски у крајњој нужди могу да се споразумевају и српским...

Господари наших живота слуге су крупног капитала.

Пензионер тражи ортака за куповину лубенице. Пола њему, пола мени!

Као што на радију једном дневно читају ниво водостаја на рекама, требало би да читају и ниво корупције по општинама. Да се грађани упозоре и припреме.

Верујем у наше фудбалере. А и иначе сам склон празноверју.

Велике зверке треба стрпати у мале кавезе...

Средина, помери се мало напред! Да уђе још неки члан странке у наше министарство!

Продајем гробно место. Одмах усељиво.

Неки су из куће понели васпитање, а неки су изашли празних руку...

Уз сваку купљену улазницу навијач фудбалске репрезентације Србије добија и дигитрон...

На ову врућину љубав води само онај ко има нову климу или нову жену...

"Кад год гађамо у празно - то је пун погодак!", пише Слађан Мартиновић, из Пожаревца.

Цео стадион је скандирао "Убиј Србина", али у питању је изоловани инцидент који није бацио сенку на изузетно фер и коректно навијање.

Кад смо чули ко ће бити нови министар прво смо помислили да је у питању грешка. А кад су га именовали показало се да смо били у праву.

Слободарски дух провејава целом нашом колонијом...

Очекујемо укључење нашег репортера из Потемкиновог села... Спремио нам је прегршт лепих вести.

Оздравићемо. Кад искоренимо болесне идеје.

Продајем орден. Други власник.

Немам ништа. То ми је од плате.

Полиција је ухапсила још једног плаћеног убицу. Има посла ко хоће да ради.

Грађани који једни другима још увек говоре "добар дан", реликт су прошлог времена са којим се свакодневно обрачунавамо.