ЕВРОПСКА ОДБРАНА ХРВАТСКИХ ЗЛОЧИНА: Цео 20. век је прожет помагању хрватске ствари наспрам Српске
У НАШОЈ политичкој јавности често се поставља питање поводом хрватског односа према српском обележавању јасеновачког геноцида.

Фото Ж. Кнежевић
Зашто Европа ћути? Други се чуде како једна држава у ЕУ забрањује, не дозвољава српском председнику да се поклони мученичким сенима својих сународника.
Зар не знамао одговоре? Па цео 20. век је у знаку европског помагања хрватске ствари у односу на српске. Ради се о континуитету. Појам политичке Европе је мењао значења, мењала се и улога појединих европских држава, али је увек хрватска страна била на добитку. После Првог светског рата помагала је улазак Хрвата у југословенску државу. Између два рата, фашистичке државе су помагале усташки покрет. Италија пружа уточиште за око 2.000 усташа, а Мусолини рачуна на косовске Албанце да буду нож у леђа Југославији. Уз помоћ Енглеза створена је Бановина Хрватска 1939. године. Од 1941. до 1945. усташка држава је савезник нациста и по уледу на Аушвиц оснива Јасеновац. А 1943. Енглези праве невероватан политички заокрет: одбацују монархију и подржавају комунисту Хрвата Јосипа Броза Тита. Зашто?
Филозоф Светозар Стојановић је у једном раду поставио кључно питање српско-хрватских односа: да ли је СФРЈ била могућна после Јасеновца? Да, била је могућна захваљујући тадашњој западној Европи, пре свега Енглезима. Уместо да одговарају за геноцид над Србима, они су награђени наставком живота у држави за коју је Јован Дучић 1942. године написао да "није могућа заједница убица и убијених". А вође крволочне усташке државе слободно су се шетале по Европи и Америци. Анте Павелић по Аргентини и Шпанији, а Андрија Артуковић по Америци. Да ли да поверујемо да владе тих држава нису знале кога штите? За то време Дража Михаиловић, командант југословенске војске је погубљен, а тадашња Европа (савезници) је ћутала.
Европска одбрана Хрвата се наставља после рата. Помажу нови сепаратистички покрет стациониран у германском делу Европе, коме се прикључује албански живаљ са Косова и Метохије. Жар хрватске србофобије није угашен. Напротив, распламсава се уз помоћ ЕУ крајем осамдесетих. Стиже илегалним путем оружје, а политички прваци западног дела ЕУ спремају неуставно признање Хрватске. А врхунац политичке награде Хрватске десио се са одобравањем протеривања 500.000 Срба од 1991. до 1995. године. Оно што није урадила усташка држава урадила је европска Хрватска са све ћутањем ЕУ. А пре и после 1992. године, Хрвати подржавају све антисрпске појаве и процесе у СФРЈ, односно у региону.
Тако, европска Хрватска у проширеној ЕУ, подиже споменике неким усташама, слуша усташки позив на дом и убиство Срба, у државним установама (Архив Хрватске) објављује књиге у којима није реч о ревизији већ о комплетној измишљотини (фантазији) српског геноцида над Хрватима. После стотину књига, хиљада докумената и фотографија, сведочења, нашао се и тај који ће поново убијати већ масакриране Србе у Јасеновцу. А данашња Европа све то мирно гледа и ћути.
Европа ће и убудуће ћутати на хрватску србофобију? Право питање је заправо како ће српска политичка јавност деловати у будућности. После трагичног утапања својих победа у два рата у југословенство, после свега шта су доживели у тој држави, једино им преостаје да колективу политичку памет посвете себи, својим интересима и правима, да се боре за своје вредности и да никад не понове такве кардиналне државне и политичке грешке и да се боре против сваке иностране (и домаће) србофобије, дакле за истину о себи. А део те истине је што се догодило несрећно државно повезивање са Хрватима почетком 20. века.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (3)