НЕЋЕ МОЋИ: Најбоље намере

КАКВЕ су намере биле тројице косовских "луталица" наоружаних "калашњиковима" и чији се интереси поклапају с Куртијевим?

Фото З. Јовановић

С НАМЕРОМ дођох у велики град - певао је Шабан Шаулић крајем седамдесетих година прошлог века опевајући судбину многих људи који су се у то време охрабри­ли да напусте завичај и породицу како би под светлима велеграда нашли срећу. Најчешће матери­јалну, јер је свих других врста сре­ће било и на селу. Неки су успели у својој намери, а неки и нису, па су, попут лика из песме "почели да лутају". У сваком случају, њихова намера била је јасна.

Неку намеру имала су и тројица припадника "косовске полиције" који су се упутили на територију централне Србије у среду. О њихо­вој намери ми, јавност, можемо само да нагађамо. Надлежне слу­жбе је можда и открију и пренесу нам. Али има индиција на основу којих можемо да претпоставимо какве су те намере биле. На при­мер, да су их српски полицајци за­уставили с уљем, шећером, кафом и ратлуком, јасно би било да су кренули у госте неком добром до­маћину с друге стране администра­тивне линије. Или да су их зауста­вили под пуном ратном опремом, јасно би било да су кренули у штету.

ЧУДНЕ су те намере и тешко их је одредити, али специјални изасланик Вашингтона за Западни Балкан Габријел Ескобар изгледа да има неке увиде у њихове наме­ре. Он је, наиме, у петак обзнанио да је јасно да тројица косовских полицајаца "нису имала намеру да се нађу на територији Србије". Њему је то јасно вероватно због тога што са собом нису имали уље, шећер, кафу и ратлук, него "калашњикове". Они су само "почели да лутају", као лик из Шаулићеве песме, па су залутали где није требало. И то упркос уређајима за ГПС навигацију. Тако су, исто, и 1999. године на територију Србије "залутала" три несрећ­ника из америчке војске, па је Џеси Џексон долазио да их "чупа" из српског заробљеништва.

Морам да вам кажем да уопште није немогуће да се амерички вој­ници изгубе и поред ГПС навига­ције. Био сам сведок једног таквог догађаја на јесен 2002. када сам с делегацијом Владе Србије ишао у Призрен. Пратњу су нам обезбеђи­вали амерички војници у оквиру Кфора с десетином "хамера" на земљи и "црним јастребовима" на небу. И та пратња је залутала код Подујева и није могла да нађе пут. И зато Ескобар може бити у праву - нису имали намеру.

АЛИ право питање је шта би Ескобар рекао када би, на при­мер, тројица припадника неког мексичког картела "залутала" на неколико километара од Ел Паса у Тексасу с "калашњиковима" и једно пола тоне кокаина. Да ли би им америчка администрација то опростила, извинила се што их је ухапсила и вратила назад јер су ту били случајно и нису имали наме­ру? Хау јес ноу, што би рекли Англо­саксонци (како да не, у слободном преводу на "наш").

Никакву лошу намеру није имао ни Хасан Абази, којег је срп­ска полиција ухапсила 28. марта 2012. код прелаза Кончуљ под оптужбом за шпијунажу и трго­вину дрогом. То је, наравно, било неоправдано хапшење, јер какве би везе могао да има Абази, иначе председник "Синдиката индустри­јалаца Косова", са оваквим злоде­лима? Човек се бави "косовском индустријом". Оптужбе српских власти да је марта 1999. године прикупљао податке војног карак­тера о покретима, положајима и опремљености војске и полиције и достављао их ОВК која их је потом прослеђивала НАТО-у су сигурно измишљотина, а и ако нису, то је била његова патриотска дужност.

ЈОШ је једна веза случаја "Хасан Абази" са овим што се дешава сада, осим очигледне паралеле да се ради о хапшењу косовских Албанаца на простору централне Србије. За тај део приче важне су две ствари. Прва је да "проевроп­ска опозиција", а вала помало и ова друга, упорно тврде да пред­седник Србије Александар Вучић и такозвани премијер такозваног Косова Аљбин Курти имају нека­кав "дил". По тој теорији је, између осталог, Вучић повукао на митинг у Београд Србе с Косова и Метохије како би Куртијеви полицајци упали у општине, а Курти му је узвратио слањем тројице "луталица" да их похапси и тиме скрене пажњу на­рода с велелепних протеста проти­ву насиља.

То је једна теорија завере. А постоји и друга, која много више личи на праксу завере. Није ли знаковито што се за људска права косовских полицајаца опремљених кафом и ратлуком и њихово експресно осло­бађање из српског казамата залаже један од најпознатијих адвоката у Србији Чедомир Стојковић? Познат по свом политичком активизму, а не професионалним дометима, да буде јасно. А тај политички акти­визам чине и напори да се толико одрекнемо себе зарад ЕУ и НАТО-а да одбацимо и своју заставу и при­грлимо неку коју су измислили он и његови. За то се, наравно, залаже шетањем против насиља.

КАД смо код те шетње против на­сиља, ту постоји још једна много занимљивија и индикативнија паралела. Горепоменути Хасан Абази је, поред тога што је синди­кални косовски индустријалац, отац извесног Хакија Абазија, врло значајне фигуре не само у "косов­ском" политичком животу него, нажалост, и овом нашем. На "Ко­сову" је Хаки био потпредседник "Владе Косова", а сада је посланик Куртијевог "Самоопредељења" у "парламенту" јужне српске покра­јине. Важније од тога, Хаки Абази је био директор Рокфелер фондације за Балкан и с тог места дословно господарио највећим делом не­владиног сектора у Србији.

Постоје наводи и да је посебно бли­зак био с организаторима протеста колоквијално названог "Жута пат­кица", који су предводници "српског устанка против насиља". Његову моћ у Србији најбоље је илустро­вала управо епизода с хапшењем његовог оца када је његово ослоба­ђање тражила читава "слободоум­на јавност" у Србији с амбасадама на челу. Тада међу њима није било адвоката Стојковића, ваљда је још мислио да се може пробити радећи оно за шта се школовао.

Све је то ствар договора, кажу, само је питање ког договора. Да ли договора Вучића и Куртија да гажењем косовских Срба смање притисак који на власт врше анти­насилни демонстранти у Београду? Да ли договора да се на Вучића и државу Србију истовремено изврши притисак на два фронта? Процените сами. А пут у пакао је поплочан најбољим намерама.

Препоручујемо

Колумне

4 15

НЕЋЕ МОЋИ: Мајдан у нашем сокаку

11. 06. 2023. у 11:27

Колумне

0 2

Некрополитика друге Србије

28. 05. 2023. у 12:19

Колумне

4 3

НЕЋЕ МОЋИ: Исламистички феминизам

21. 05. 2023. у 11:36

Колумне

20 21

"ОПРОСТИ МИ, СЛОБО" Родић: Као свог почео сам да га схватам тек у судници Хашког трибунала

12. 03. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације