Неће моћи, Има ли овде Солона?

Филип Родић

27. 08. 2023. у 09:00

КАКО се улази у историју и шта је важно за историјско памћење?

Неће моћи, Има ли овде Солона?

Фото З. Јовановић

ОДАВНО сам уверен да највећи део наше политичке елите не чита античке филозофе. Шта више, велики део њих уопште и не чита. Не само да не читају важна историјска дела - шта ће им то, они и овако слепо слушају упутства са Запада који им стално говори да се окану прошлости и окрену будућности - него не читају ни оно што је актуелно и о чему се усуђују да јавно говоре. То је најбоље својевремено демонстрирао (писао сам о томе у тексту "Шормазових 68 страна", 20. новембар 2022) есенесовски отпадник Драган Шормаз. Елем, он је тврдио да је прочитао свих 68 страна Заједничке декларације лидера Г20 са самита у Балију и мислио да има довољно знања да је коментарише. Проблем је у томе што је та декларација заправо имала 1.186 страна и уопште није садржала тврдње које је Шормаз наводио.

Да нешто читају, (а и то што читају, криве ствари читају, како то рече Бранимир Штулић) Шормаз и екипа би знали за причу о сусрету чувеног краља Лидије Креза (богат као Крез) и атинског државника и песника Солона (записали су је Херодот и Плутарх). Укратко, током разговора Крез је Солона надалеко познатог по својој мудрости упитао да ли је он најсрећнији човек на свету, на шта му је Атињанин одговорио да не може процењивати срећу неког човека док не види крај његовог живота.

Ово се свакако односи и на траг, посебно онај историјски, који ће један човек оставити за собом. О томе како ће неко бити упамћен у историји не може се говорити ни у годинама после смрти, а камоли док је та особа жива и још друштвено активна. Притом, овде треба имати на уму и ону чувену максиму да историју пишу победници, али и ону мудру реченицу из филма "Храбро срце" о шкотском устанику Вилијаму Воласу да "историју пишу они који су повешали хероје".

У случају који ме је инспирисао на овај текст, међутим, лидер Покрета СРЦЕ, Здравко Понош, лидер и посланик Демократске странке Зоран Лутовац, бивши председник Нове странке Арис Мовсесијан, посланица Народног покрета Србије Славица Радовановић, стручњак за политички маркетинг Игор Авжнер и, наравно, есенес отпадак Драган Шормаз заједно са уредништвом листа "Данас" мисле да су мудрији од Солона, па у тексту под насловом "Да ли ће Александар Вучић за себе обезбедити бесмртност, или ће оставити само траг у песку историје?", себи дозвољавају да процењују будуће историјско памћење Вучићеве владавине. Ови људи не само да су несвесни апсолутне јаловости тог задатка у овом тренутку, него и бавећи се тим послом, они га раде сасвим погрешно, посматрајући ствари из своје микро визуре.

Пре него што се посветимо историјској визији ових неколико људи, морамо се осврнути на тврдњу "Данаса" да им је сам Вучић дао повод за ова сматрања јер је поступио налик Крезу, рекавши наводно да ће "неки људи некада у будућности о његовој владавини говорити - то је било добро време". Ја ту изјаву нисам успео да нађем на интернету, а и сам "Данас" у повезаном тексту о једном Вучићевом наступу наводи само да је председник рекао:

"Када нас буду победили на изборима или када се сам склоним, а верујем да ће бити ово друго, онда ће људи моћи да мере резултате и многи ће бити разочарани". По овој другој верзији изгледа да је Вучић склонији "солонском" виђењу ствари. Не могу да тврдим шта је од та два (можда су и оба), али све и да је тачно ово како Вучић сам процењује траг који ће оставити у историји, опет се треба сетити Креза, који се, пошто га је поразио персијски цар Кир и спремао се да га погуби, сетио Солонових речи, што му је у том тренутку спасило живот. Дакле, и у последњем тренутку нечијег живота постоји могућност радикалне промене која баца другачије светло на све оно претходно.

Важнијим од овога чини ми се начин на који ова пробрана група саговорника независног и професионалног медија који жели само ставове истомишљеника мери Вучићеву владавину.

Помињу се неизоставно "рушење у Савамали", "уништавање институција", "огрешење о вредности времена", "кршење Устава", "уграђивање" у асфалт за ауто-путеве, "вређање грађана", "заказивање система" и тако даље, и тако даље, све оно што свакодневно чујемо из уста прозападне опозиције, што је у тренутку у којем живимо, у овом нашем микро времену из историјске перспективе, можда и важно, али са историјске дистанце тек једно зрно песка.

Истовремено, овим мудрим главама на крај памети не падају оне ствари које ће у историји бити заиста важне - шта је Вучић урадио са Косовом и Метохијом, шта са Републиком Српском, шта са самом Србијом, шта са Русијом, а шта са САД и ЕУ. Пита ли се неко данас да ли је Свети цар Лазар био демократа, или деспот, добар муж и отац, или се памти по томе што је главу дао за Косово? Шта је важније, да ли је Милош Обреновић био писмен и "поштовао Устав", или што је створио модерну српску државу? Да ли је Обреновић нешто срушио у Београду? Како Јевреји памте цара Давида? По његовом заљубљивању у Витсавеју и посредном убиству њеног мужа, или по уједињењу 12 израелских племена? Однос према горенаведеним кључним питањима је оно што ће дефинисати начин на који ће Вучић остати упамћен у историји, а не наводно "уграђивање" у асфалт и "вређање грађана".

Посебно је занимљиво и ко је позван да суди о Вучићевом трагу у историји и ко има образа да о томе говори. Саучесник у уништавању српске војске и један од Јеремићевих Јуда?

Лидер потпуно девастиране микро-странке са харизмом крпе (да искористим опис бившег председника Европског савета Хермана ван Ромпеја који је дао Најџел Фараж)? Бивши председник полу-странке за коју већина људи никада није ни чула? Следбеница још једног из палете издајника Јеремићевих? Човек који живи од тога да политичарима продаје маглу, или онај с ружним трагом политичког проституисања и још ружнијим ципелама?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (6)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”