Колумне

НЕЋЕ МОЋИ: Зовите Марића (не Миломира)

Филип Родић

04. 02. 2024. у 13:33

ЗАШТО је одузимање улоге Биковићу више од пуког поништавања и какве то везе има са ужасном ситуацијом на Косову и Метохији?

СЕЋАМ се, било је то чини ми се 2017, како ми је пријатељ, филмски продуцент схватања мало конзервативнијих од просека, одушевљен говорио о младом српском глумцу у успону Милану Марићу, и колико му је било драго што је добио шансу да глуми великог руског писца Сергеја Довлатова у филму који се у то време снимао у Русији. Филм говори о борби уметника против комунистичке репресије и цензуре. Означен као идеолошки неподобан и непризнат у родној земљи, Довлатов је 1979. године напустио СССР и отишао у САД да би се тамо остварио као велики књижевник.

Од тада до данас ситуација се потпуно обрнула - сада су много мање шансе да неко због политичке некоректности (чак не због идеолошких ставова) буде проскрибован у Русији, него на "демократском" Западу. О томе сведочи и отказ који је добила званичница града Келна Симона Баум јер је учествовала на скупу у организацији Алтернативе за Немачку, тренутно друге политичке снаге у земљи. Баумова је, иначе, члан Хришћанско-демократске уније коју је раније предводила Ангела Меркел.

О ОВОМЕ сведочи и најновији случај са српским глумцем којем се приписује руски педигре, Милошем Биковићем. Он је поништен јер га је украјинско министарство спољних послова оптужило (без икаквих доказа, што истичу и западни медији) да "подржава геноцид и крши међународно право" глумећи у филмовима "руских пропагандиста као што је Никита Михалков". Био би вероватно и Марић у сличном проблему да није на време схватио какви ветрови дувају и одакле, па је глуму у руским филмовима заменио глумом у пројекту Хашког трибунала о ужасима српског "геноцида" у Сребреници. Сада, с обзиром на своје "правоверне ставове", Марић има прилику да замени Биковића у серији ХБО из које је овај избачен и буде њихов други избор.

ДРУГИ избор НВО-а, пардон ХБО-а може да буде и било који други из плејаде српских глумаца који се гурају на бинама прозападне опозиције, те регионалним и луксембуршким медијима, осуђујући своју земљу. И овако су се већ навикли да лешинаре и извлаче корист из туђе несреће. Баш да видимо колико ће њих хиперсензитивних на неправду дићи свој глас против ове, неспорно је, неправде. Исто онолико колико их је устало и против неправде нанете ономад Ненаду Јездићу јер се усудио да ради свој посао приликом отварања ауто-пута "Милош Велики" (о чему сам писао у тексту "Случај Ненад Јездић" 2019).

Незгодно је за каријеру. Биковић је, са друге стране, у јеку сукоба групе просветљених глумаца и српских власти, дигао свој глас против онога што је сматрао неправедним.

Али зашто мислим да се садашњи "случај Биковић" може повезати и са прогоном Срба на Косову и Метохији? Више је разлога. Биковић је кажњен јер није осудио Русију (пошто за то да подржава "геноцид" ни сами Украјинци немају доказа). Извесно је да је интензивирање прогона Срба с Косова повезано са одбијањем Србије да осуди Русију, односно да јој уведе санкције. Кажем да је ово извесно јер је Европска унија намеравала да се жестоко обрачуна с непоћудном Мађарском због одбијања да безрезервно подржи кијевски режим. Поред демократског одузимања права гласа Будимпешти (о чему је писао "Политико"), Брисел је намеравао да Мађарској нанесе и озбиљне економске ударе, од обарања вредности форинте, до одвраћања инвеститора (о чему је писао "Фајненшел тајмс", тврдећи да је имао увид у план Брисела). Ако су били спремни да иду овако далеко у деловању против једне од својих чланица, на шта су све спремни када је у питању Србија.

ТАКОЂЕ, треба имати на уму да, иако Украјина као држава није баш творевина Колективног запада, актуелни кијевски режим то јесте, а то су исто и власти у Приштини. Симбиоза је иста. Однос Запада према прогону православне цркве у Украјини и на "Косову" је исти.

Истина је да је најновији прогон Срба на Косову и Метохији, као што многи кажу, последица чињенице да Србија одбија да уведе санкције Русији, али је исто тако чињеница да је тог прогона било и пре него што је било ко на овоме свету уопште и помислио да би Колективни запад Русији могао да уводи санкције, а истина је и да би га било и када би Србија попустила. Разлика је само у томе што тада више не би имала ни овакву, какву-такву, подршку Русије. Уосталом, није једини циљ Запада, када је Србија у питању, увођење тих санкција. Важнији стратешки циљ је признавање сецесије наше јужне покрајине.

ИСТИ ови који бирају Марића уместо Биковића поново тврде да је за трагедију која се одиграва пред нашим очима на Косову и Метохији крив Београд. Други сматрају да је Београд превише пасиван у односу на страдање свог народа. Ово је, можда, и истина, али не видим одрживу алтернативу. У ствари, Србија има само једну јаку карту коју може одиграти на Косову и Метохији, али је за њу још прерано, а сваки добар карташ ће вам рећи да једна карта, колико год добра била, губи сваку вредност ако се одигра прерано, кад јој време није.

Мрак који се спустио на Косово и Метохију ових дана је веома густ, гушћи можда него икада пре. Али опште је место да је мрак најгушћи управо пред свитање и да треба издржати до зоре која ће неизбежно сванути. А сада се са истока, на хоризонту, већ назиру први зраци Сунца. А о критикама да се бавимо Биковићем док нам отимају земљу? Као што видите мислим да су та два нераздвојна и плод истог зла.