НЕЋЕ МОЋИ: Времена се мењају

Заиста, живимо у узбудљивим временима. И на међународном, и на унутрашњем плану. Делује као да се ствари окрећу наглавачке, а у ствари се враћају у природни положај

Фото З. Јовановић

ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин је 2007. шокирао (западни) свет говором на Минхенској безбедносној конференцији. Критиковао је тадашње стање у свету, посебно се осврћући на неодрживост униполарног поретка, опасност коју представља ширење НАТО-а на исток и неприхватање Москве да игра подређену улогу у међународним односима. Симболичан детаљ који указује колико су се свет и Русија од тада променили је тај да је Путин на Минхенску безбедносну конференцију дошао у специјално блиндираном "мерцедесу" С-класе којег је временом заменио руским "аурусом". 

ДАНАС Путин више не шокира (западни) свет својим говорима на конференцијама као што је минхенска, на коју га више и не зову, па ни на оним које сам организује попут Валдајског клуба. Његова упозорења из Минхена и Њујорка из 2015, нажалост, углавном су се обистинила. Данас Путин шокира само понеким "орешником" или другим сличним потезом.

ТО ЈЕ било сасвим очекивано. Неочекивана промена је да данас обраћањем на Минхенској конференцији (западни) свет шокира други човек САД, потпредседник Џеј Ди Венс. Заправо, као ни Путин 2007, ни Венс сада није рекао ништа што већ свима који објективно сагледавају ствари није непознато. Упозорио је Европљане да највећа опасност по њихову демократију и благостање нису ни Русија, ни Кина, него они сами. Шокантно је, заправо, то што се неко усудио да им каже да је "цар го" и што то више није неко чија упозорења могу да одбаце као недобронамерна, јер им је непријатељ, већ неко ко им је савезник.

ИСТО тако, велика је промена што је пре мало више од пола године, у јуну 2024. у швајцарском Биргенштоку, одржан мировни самит о Украјини без присуства Русије, а сада се о миру у Украјини разговара у Ријаду без ЕУ и представника кијевског режима. То је толики шок за "европске демократије" да је на брзину организован својеврсни контрасастанак. 

ЗНАЧАЈНА промена је и то што моје помињање представника "кијевског режима" у претходном пасусу више није "проруски наратив" него и став Беле куће. Трамп је Зеленског назвао "диктатором" који без избора влада државом, што је став Вашингтона који је доскора био потпуно незамислив. Заправо, толико незамислив да су бројни западни лидери и медији главног тока осетили неодољиву потребу да Трампа подсете да није Зеленски диктатор него Путин, укључујући и, могло би се рећи, најутицајнији таблоид на свету, конзервативни "Њујорк пост". Најзанимљивији је, ипак, СиЕн-Ен који је у лиду вести о овој Трамповој изјави морао двапут да наведе да се ради о "лажи": "Трамп је лажно украјинског председника Владимира Зеленског назвао 'диктатором' и тиме ескалирао јавни вербални рат који је започео када је Трамп лажно оптужио Украјину за отпочињање рата са Русијом."

ПРОМЕНА је и то што, као неко ко је био врло критичан према претходним америчким администрацијама, немам више толико неслагања са "американофилима" у јавним наступима као што сам имао пре Трампове победе на председничким изборима, али неки и у вези с овим остају доследни па изгледа да је прецизнији термин, ипак, "натофили". Таква је, на пример, лепша половина једног нашег "аналитичарског" пара која тврди да Зеленски није "диктатор без избора" иако му је мандат истекао још у мају прошле године, јер просто није могуће у време "руске агресије" одржати изборе. Проблем је, међутим, што су и претходни избори, они на којима је Зеленски победио 2019, али и они на којима је победио његов претходник Петро Порошенко, одржани у сличној ситуацији. Ни тада се није могло гласати на читавом простору Украјине - 2014. у регионима Доњецк и Луганск било је отворено само 426 од 2.430 гласачких места, а 2019. затворено је и свих пет гласачких места у амбасади и конзулатима Украјине у Русији. Овим је гласање онемогућено за чак 12 одсто бирачког тела, али су избори проглашени за легитимне, па зашто не би и ови? КАД смо већ код избора, нисам чуо ни да су домаће присталице "украјинске борбе за слободу" опозиционе провинијенције доводиле у питање легитимност оваквих избора. Додуше, њима не сметају ни изборне манипулације у западним и мање западним демократијама, под условом да су на њиховом политичком фону. Од Румуније и Молдавије, преко Немачке, Француске до САД. Сетите се само да је и Мариника Тепић на "Твитеру" с поносом држала одредницу "Антифа" све док Трамп није запретио да ће их, због учешћа у насилним нередима, прогласити за терористичку организацију.

С ПРАВОМ је Бранко Радун указао да у Србији живимо у времену у којем "теолози прете да ће јахати попове и смењивати патријарха, русофили куну Путина и одричу се Русије јер подржава Вучића, натофили куну Трампа као неког Хитлера и прогласили га за русофила и путинисту, другосрбијанци обожавају студенте са шајкачама, кокардама, иконама, крстовима и српским заставама". Додао бих и да живимо у времену у којем се устав и закони бране тако што се крше, институције терају на рад тако што се блокирају, а демократија брани пленумским једноумљем које је културу поништавања у друштву подигло на сасвим нови ниво. 

А ОНДА смо дошли до још једног потпуно неочекиваног преокрета, да не кажем до новог шока - грађанисти су се због интервјуа с Александром Вучићем одрекли своје негдашње иконе Бранкице Станковић, и то не зато што се Станковићева том приликом несрећно сударила са својим знањем и образовањем, и пригрлили бившег радикала Немању Шаровића. То је прелом мозга већи и него у случају Драже Анђелковића. После The Times They Are A-Changin' (времена се мењају) идемо на Knockin' on Heaven's Door (куцајући на Фото Приватна архива врата раја). Важно да је Дилан.„

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације