НЕЋЕ МОЋИ: Асистентски морал

КАКО једна озбиљна држава поступа у случају када флексибилан однос према етици једног човека потенцијално угрожава њену безбедност и будућност?

Фото З. Јовановић

Хашемитска Краљевина Јордан се налази у врло деликатној ситуацији у односу на Државу Израел и палестинско питање и неопходно јој је пажљиво балансирање између дубоко укорењених антиизраелских сентимената, које гаји велика већина становништва (процењује се да палестинске избеглице и њихови потомци чине до 50 одсто становништва и велики део градске средње класе), и обавезе да се из безбедносних разлога према тој држави и њеним држављанима односи с наглашеном осетљивошћу.

Јордан је, на пример, дискретно, али врло активно учествовао у одбрани Израела од иранског ракетног напада на ту земљу у ноћи између 13. и 14. априла 2024, иако званично није био део одбрамбене коалиције. Јордан је тада не само дозволио прелет и дејство америчким, британским, француским и израелским авионима у свом ваздушном простору него је и сопственим ратним ваздухопловством (авиони Ф-16) и противваздушном одбраном (системи "Патриот") учествовао у обарању иранских ракета и дронова.

У том контексту, занимљива је прича мог пријатеља који је желео да с неколико партнера отвори ронилачки центар, али упркос томе што су испунили све услове, из неког мистериозног разлога нису могли да добију дозволу за рад. Разлог је откривен када је један од њих отишао на разговор у државну безбедност, где му је објашњено да је на информативном разговору раније био један други партнер који је имао антиизраелске статусе на друштвеним мрежама. Он је на директно питање да ли би у случају да му је клијент на роњењу Израелац, односно Јеврејин, под водом тој особи заврнуо вентил на боци, уз ироничан осмех одговорио - "не знам". Таква опасност је за државу недопустива јер би угрозила опстанак читаве земље и народа и лиценца је одобрена тек пошто је тај човек избачен из ортаклука.

На ову причу ме је подсетио један догађај из Београда. Асистент на Медицинском факултету Универзитета у Београду и специјалиста психијатрије у Институту за ментално здравље Милутин Костић није позван у БИА да се изрази о томе да ли би студенту другачијег политичког мишљења метафорички "заврнуо вентил на боци" и тиме му угрозио будућност и живот, али је истоветну дилему коју има и антисемита у ронилачком оделу сам изнео на телевизији Н1.

"Господине Костићу, вас ћу питати како се осећају ваше колеге студенти с Медицинског факултета с обзиром на то да је један од њихових колега Милош Павловић део групе студената који желе да уче и оно што смо могли да приметимо је да је та група врло блиска Српској напредној странци", упитала је новинарка сина бившег председника САНУ Владимира Костића и брата професора Светислава Костића. Да је ово питање у најбољој традицији "Фолкишер беобахтера" биће вам јасно ако речи "део групе студената" замените са "припадник јеврејског народа" који заслужује само да му се "заврне вентил на боци", односно одврне вентил на канистеру "циклона Б".

- Мени је јако тешко о томе да говорим зато што ће ми тај дечко можда једног дана доћи на вежбе, доћи ће ми на испит и ја сам у јако тешкој позицији да раздвојим овај лик и дело које видим на телевизору и неког мог будућег студента кога ја негде морално имам обавезу и потребу да обучавам, тако да ми стајете на онако озбиљно отворену рану са којом сам већ почео да се борим у својој глави шта је то моја дужност, да ли ја испитујем и радим са некаквом табулом расом и правим се да ја то дете не знам и виђам га први пут, или сам ја негде човек који препознаје његову улогу у свему овоме - не знам - одговорио је асистент поделивши са свима своју дубоку моралну дилему.

Прво, моралну дилему овог типа може имати само дубоко неморалан човек и још неморалнији лекар и асистент. Он се пита да ли би "завртао вентил" својим студентима, а самим тим и пацијентима, зато што имају другачије политичке ставове од њега (иако Милош Павловић чак и не износи отворено политичке ставове, премда је јасно какви су). Да ли се то, онда, шири и на другачију верску, националну или било какву другу припадност?

Када би психијатар Костић следио законе своје државе и етички кодекс свог универзитета, не би имао овакву "дилему". Закон о забрани дискриминације у члану 2 дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике на основу личног својства, укључујући политичко уверење, док члан 19 забрањује дискриминацију у области образовања, укључујући отежавање или онемогућавање уписа, праћења наставе или учешћа у другим активностима на основу личног својства, укључујући политичко мишљење.

И Устав Републике Србије својим чланом 21 забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, укључујући политичко, или друго уверење. У Етичком кодексу Универзитета у Београду наводи се да "чланови универзитетске академске заједнице имају право на јавно иступање и слободу изражавања, укључујући и наступе пред публиком и у средствима јавне комуникације, као и на слободно изражавање ставова у штампаним и електронски доступним материјалима", што подразумева да је слобода мишљења и изражавања заштићена, а дискриминација на основу политичког уверења неприхватљива.

Можда новинарка луксембуршког медија и има право да постави онакво "беобахтерско" питање, али један лекар и асистент на факултету нема право да на њега одговори са "не знам". У случају да се то "не зна", морал би налагао одустајање од посла чије се норме не могу испунити. У случају да особа о којој се ради нема тако истанчано осећање морала, њени партнери у послу би требало да се ограде од ње и прекину сарадњу са њом. У случају да се и то не деси, фирма не би требало да добије дозволу за рад. Тако се, макар, ради у озбиљним државама. А Јордан је озбиљна држава. 

Препоручујемо

Колумне

13 4

НЕЋЕ МОЋИ, Тамо где се спаљују књиге...

01. 06. 2025. у 14:05

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ, Да црно остане црно...

25. 05. 2025. у 07:15

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Свињска полутка

18. 05. 2025. у 09:15

Колумне

0 6

НЕЋЕ МОЋИ: Земље усправних људи

11. 05. 2025. у 13:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације