Колумне

ФОТЕЉА(ШИ)

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

21. 10. 2025. у 14:07

Колико у политичкој трампи вреди једна јача државна реформа? Колико битних параграфа кошта останак на власти? Где се на кантару вредности ситуира економски бољитак земље у односу на орочени боравак у владарској фотељи?

Сва ова питања постављају критичари актуелне француске власти. Макронисти су здушно бранили пензијску реформу као главни домет њихове политике, а онда све то за трен ока бацили у воду, када је пригустило. Истицани виши државни интереси стављени су наједном у други план.

И десничарски републиканци, у инат себи коалициони партнери у власти, иако су претили да ће санкционисати владу уколико учини уступак социјалистима и суспенсдује пензијску реформу коју су одлучно заговарали зарад подршке представницима крупног капитала, очас посла су изневерили своје бираче и експресно одустали од подизања руке за смену владе. Све то уз објашње да тако чине зарад стабилности у земљи. А добро знају да са овако подељеним политичким картама стабилности нема и да је довољан само један лоше понуђен параграф с почетка овог коментара, па да влада падне. Зна добро власт да би на неким следећим изборима прошла као боса по трњу и из бирачке утакмице извесно изашла с много мање посланичких места. Па је онда боље да се жртвује пензијска реформа. Да апсурд буде већи, голуба из кавеза пустила је нико други, него Елизабет Борн, за чијег вакта је без гласања у скупштини, силом закона и против народне воље, реформа прогурана.

То је само показатељ где се у последње време деде политичко витештво и демократија у њеној колевци на Старом континенту. Колико јуче, у тој истој тој Француској, излазак неколико стотина хиљада људи на улицу био би знак да с политиком нешто није у реду, па се укључивала морална лампица која је гасила плебисцитом неприхваћене потезе и законе. Последњих година на том истом терену може да се протестује, руши и пали до миље воље, све док се манифестанти не издувају, а власт не прогура своје. Једино што властодршце може да спречи у томе је опасност да фотељу не препусте другима.