ЦВРЧЦИ
Ко има прилику да се стушти немачким ауто-путевима, може да присуствује за остатак планете несвакидашњим призорима. Спораћи се овде осећају сићушним и немоћним.
Новости
Чувајући своју аутомобилску индустрију, Немци нису ограничнили брзину. Позивају се на свест возача, истичу да је овде удеса мање него другде, али свима је јасно да се то чини због тога да би купци машина с пуно коња бар негде на свету имали где да се издувају. Иначе, чему онда цајгери са преко двеста на сат?
Свака нација има своје мале тајне одржања. Сневачима који будни сањају с друге стране Баре немогуће је одузети амерички сан. Сизифоф је посао, тако, и Французима скинути етикету бонвивана. Јалова работа је овде пензијска реформа. Милиони људи сваки пут, како годиште расте, табанају улицама у знак протеста. И сада власт мора да се враћа на старо.
Као што Немци воле брзину, тако је Французима прирасло срцу лешкарење на пољима лаванде у Прованси уз гудање цврчака, вино и сир. То је посебан приступ скаски њиховог земљака Лафонтена. Скупљали су вредно током радног века као мрави, да би се касније мешкољили као цврчци, док су још у пуној снази.
Може неком деловати чудно то што Немци желе брзо да возе, а Французи рано да иду у пензију, али то је тако. Против гена се не може. Уместо да се од Париза прави Берлин, а од Њујорка Лондон, можда би боље било имати слуха за особености. Занимљиво је да се планираним дизањем годишта за одлазак у пензију са 62 на 64, средином следеће деценије намерава уштеда од свега петнаестак милијарди од 400 колико износи годишњи фонд. Тек три и по одсто! Вреди ли то рушења снова великог дела нације? Више личи на глобалистичко дисциплиновање. Још више чуди то што је тај новац лако наћи на другој страни. Најбогатије француске породице тркају се која ће претећи једна другу, достижући с времена на време личну баштину од преко двеста милијарди. Како то да се нико од њих не сети да штрпне само мало од иметка, колико им некад берзовне трансакције однесу на дневном нивоу, попуни фонд, обрадује тако целу нацију и заувек као живи херој уђе у нове басне и историју? Био би за Французе нови "Нобел".
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)