Политика

"ЗАР МОГУ ИКАДА СРБИ ЗАБОРАВИТИ?" Овако су Немци писали о броју жртава усташког терора

Печат

29. 10. 2021. у 18:00

ЈАВНОСТ у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских емисија посвећених злогласном концентрационом логору Јасеновац, с нагласком на покушај утврђивања броја његових жртава и оштро супротстављена тумачења завађених учесника ове захуктале дискусије, пише историчарка др Мира Радојевић у новом броју "Печата".

ЗАР МОГУ ИКАДА СРБИ ЗАБОРАВИТИ? Овако су Немци писали о броју жртава усташког терора

Ако је реч о броју жртава, историјски извори показују да се о њима говорило већ крајем лета 1941. године.

Заплашена размерама страдања српског становништва на простору Независне Државе Хрватске и бестијалном суровошћу усташког режима, Српска православна црква је у августу те године упутила меморандум генералу Данкелману, главном заповеднику немачких окупационих трупа у Србији, с молбом да српски народ заштити од потпуног уништења.

Наводећи имена побијених, места страдања и главне виновнике, истакла је да је, по њеним сазнањима, на различите начине уморено око 180 хиљада људи.

Број убијених помињали су потом и многи одговорни чиниоци, међу којима историчари најчешће издвајају немачке официре и званичнике. Имајући у виду прецизност њихових информација, наглашавају да је Харолд Турнер у септембру 1941. године извештавао о 200 хиљада убијених. Хајнрих Химлер је у фебруару 1942. помињао ликвидацију око 300 хиљада људи, а Глезе фон Хорстенау да се број убијених Срба кретао од две до 700 хиљада, с тим што би сам "желео", како је писало у извештају немачког посланства, "да број од 300.000 сматра тачном".

Усташка влада му је говорила да је током устанка и његовог гушења "изгубило живот 250.000 Хрвата и 200.000 Срба". По његовом мишљењу, број Хрвата био је "сувише висок", а број Срба "сувише мали". Познавајући околности, закључивао је: "Стварно тачно установљење вероватно се уопште никада неће моћи погодити."

У његовим документима из новембра 1942. године налази се и податак да је на заповест Макса Лубурића, "оснивача и првог шефа концентрационих логора у Хрватској", у Старој Градишки убијено 80.000 људи, у Јасеновцу 120.000 и још 20.000 у другим логорима. Забринути због стратешке безбедности подручја, угрожавања комуникација и пораста отпора, Немци су у доцнијим извештајима с незадовољством запажали све масовније српске жртве. Тако је Александар Лер у септембру 1943. писао о 400 хиљада убијених, а Ернест Фик у марту 1944. године да се број жртава креће између 600 и 700 хиљада.

По мишљењу Хермана Нојбахера, изнетом нешто касније, усташе су усмртиле око 750 хиљада људи. У већини ових докумената наглашава се да су власти НДХ превасходно биле усмерене на истребљење српског становништва.

С подацима немачког порекла донекле се слажу британски извештаји. Џорџ Вилијам Рендел, британски посланик при емигрантској влади Краљевине Југославије у Лондону, питао је у новембру 1942. године њеног службеника Владимира Милановића: "Зар могу икад Срби заборавити 600 хиљада побијених од Хрвата, и ако Павелићевих."

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ