НЕМОЋ БРИСЕЛА ГУРА ТЕМУ КиМ НА ИСТ РИВЕР: И последња рунда дијалога Београда и Приштине показала да је неопходан заокрет у процесу

ПОСЛЕДЊИ дебакл дијалога Београда и Приштине у Бриселу још једном је показао сву немоћ Европске уније као посредника у преговорима и поново отворио питање да ли је време да се до сада постигнути споразуми прогласе "мртвим словом на папиру" и затражи повратак решавања питања Косова и Метохије под кров Уједињених нација.

Фото АП

Представници Приштине и у уторак су се потрудили да се наставак техничког дијалога сведе на "испијање кафе" у канцеларији посредника Мирослава Лајчака, јер су по ко зна који пут одбили да разговарају о својој обавези формирања Заједнице српских општина.

Тиме су, практично, лупили и шамар врху ЕУ, који се након септембарске кризе због регистарских таблица обавезао да се управо ова тема нађе на столу прве наредне рунде дијалога.

Судећи према млаким реакцијама Брисела и на ове последње опструкције, ЕУ нема механизме да натера владу Аљбина Куртија на било шта. А, како тврде саговорници "Новости", за то нема ни политичке воље, поготово имајући у виду да Курти за своје потезе ужива прећутну подршку појединих држава ЕУ, пре свега Немачке. Резултате није дао ни већи ангажман нове америчке администрације у решавању косовског питања и оживљавање координације око овог процеса између Вашингтона и Брисела.

Вук Јеремић, Фото А. Станковић

Због тога се у дипломатским круговима све чешће помиње и промена формата дијалога, као могућег излаза из овог ћорсокака. Питање Косова је лошим политичким маневрима некадашњих власти у Србији пре више од деценије измештено из УН и пребачено у ЕУ. То се догодило септембра 2010, док је на челу Србије био Борис Тадић, а шеф дипломатије Вук Јеремић. Овим актом који је, како ће се касније испоставити, био лош по нашу државу, претходиле су недеље дипломатских натезања Београда са Бриселом и Вашингтоном о тексту резолуције у Генералној скупштини УН којом би се тражили нови преговори о Косову, са циљем да се постигне компромисно решење за статус.

У првобитној верзији текста стране су се позивале да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем дијалога, а констатована је и чињеница да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања.

Из Брисела је, међутим, стигао захтев да се од резолуције одустане или да се ублажи њен тврд текст.

После разговора Тадића и тадашње шефице дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, Београд избацује део о једностраној сецесији, али и Резолуцију 1244, која се помињала у преамбули. Ревидирна резолуција, која даје "мандат" ЕУ да буде посредник у дијалогу, усвојена је на Генералној скупштини УН 9. септембра 2010.

Мирослав Лајчак, Аљбин Курти и Метју Палмер, Фото Твитер

Дипломата Зоран Миливојевић каже, за "Новости", да се сада наставља процес неуспешних састанака у Бриселу, а за шта Београд не сноси никакву кривицу:

- Уколико се искрено жели решење косовског питања, а то је једино могуће у дијалогу и уз тражење компромиса, онда би било нормално да се промени формат разговора. Прошло је скоро 10 година откако је парафиран Бриселски споразум, а ЕУ као посредник није имала успеха у његовој реализацији. Ако би се питање Косова вратило на терен УН, то би значило да се враћа на терен међународног права, поштовања Резолуције 1244, а са тим тешко да ће се сложити Запад. Водећим западним државама одговара овај формат јер у њему они "воде игру", ту нема Русије и Кине које би морале да буду питане на Ист Риверу.

Миливојевић указује и да Приштина очигледно не солира, већ делује синхронизовано и са Вашингтоном и са Бриселом, а како би се преко здружених притисака на Србију издејствовало признавање Косова.

ОПЕТ ПРЕТЕ "ХАПШЕЊЕМ" ЧОКОЛАДИЦА

ИЗ Приштине мало-мало стижу претње увођењем реципрочних мера Београду. Тако је министарка индустрије, предузетништва и трговине у влади привремених приштинских институција, Розета Хајдари, најавила могућност да буде спуштена рампа кондиторским производима из централне Србије, попут кекса и чоколадица, због, како је навела, "заштите локалних произвођача од увоза".

Из Министарства трговине, туризма и телекомуникације најављују да ће се због ове најаве обратити институцијама у Бриселу, Секретаријату ЦЕФТА, као и амбасадама Квинте. Д. З.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације