СОЊА КАРАЏИЋ О РАДОВАНОВОМ БОРАВКУ У БРИТАНСКОМ ЗАТВОРУ: Живи у мрачној просторији, без дозволе да добије стону лампу

У ВЕЛИКОМ новогодишњем интервју за портал Бијељина Данас, Соња Караџић Јовичевић потпредседница НС РС и кћерка првог председника Српске говори о “реалитy политици”, “тастатура- патриотама” који живе од лајкова, актуелним политичким дешавањима у БиХ, као и оцу Радовану Караџићу – његовом здравственом стању и условима у којима борави у британском затвору.

Фото: Новости

НСРС је усвојила Закључке и Декларацију у вези са враћањем надлежности. Све чешће се помиње рат и прети санкцијама. Како оцењујете актуелну политичку ситуацију у БиХ?

- Напета и затрована, изазвана извана храбрењем ових изнутра. Стари рецепт за несрећу, назадовање и неповерење. Невезано директно за Закључке и Декларацију, овакво стање се периодично понавља више од три деценије. Неквалитетна и наметнута решења из прошлости држе све нас у стању политичке и економске неизвесности, под сталним претњема ратом и сукобима, уз уобичајене претње санкцијама за „непослушне". Враћање надлежности је суштина враћања на изворни Дејтон и Устав, као гаранте мира и суживота. Ни мање ни више од тога. Погледи на време и начин за овај процес могу бити различити, о томе се треба и мора разговарати, али суштински - чување и заштита нечега што гарантује мир апсурдно је сматрати ударом на мир. И злонамерно. Ови помамљени изнутра никога нормалног не чуде - чуде наводне дипломате од знања и искуства. За ових неколико деценија нису се помакли са мртве тачке посматрања ствари црно-бело, без икакве жеље и способности за дубље и шире сагледавање стања. Камо среће да црно на бело посматрају и Устав. Толико тога се променило у свету за ове три деценије, само се није променило то бахато срљање, ароганција и искључивост. С времена на време се огласи понеко у свету да укаже на бројне грешке разних западних администрација, а паметније и способније генерације дипломата никако да дођу на ред и исправе грешке на које им указују њихови сународници. Познато је да су, генерално у животу, немоћ и недостатак стварног ауторитета и аргумената разлог посезања за казнама и санкцијама. Неспособност за разговоре на истом нивоу, са уважавањем и размјеном ставова јесте резултат недостатка добре воље, интелигенције и толеранције. Треба мало труда, мање сујете и бахатости ако се заиста тражи решење, а не тражи се. Док год је тако, неће га ни бити. Силом наметнута решења, нису решења - до сада су то већ морали научити.

Следећа година је изборна. Какво је тренутно стање у Српској демократској странци и како оцењујете данашњу снагу СДС-а?

- Не знам какво је стање у СДС-у. Нисам у руководству странке нити учествујем у креирању политике. О ставовима и одлукама сазнајем као и већина колега - из медија. О међусобним односима, на жалост, знам и више него што то желим. Лично, мислим да је утапање СДС у коалицију СзП избледело идентитет странке, сувише је исцрпило, а ојачало партнере. Још 2014.године сам говорила да се то може десити. Видим да је све више таквих мишљења. Много тога што је одвајало СДС од осталих политичких организација, није више препознатљиво и то ми је јако жао. Овој земљи треба јака и здрава опозиција, пре свега јак и стабилан СДС као једини логичан предводник. Верујем да само таква опозиција може да се бори за власт конкретним адутима и гарантује боља решења када победи на изборима вољом народа. Не видим стварну корист и напредак у концепту политичког деловања искључиво и само кроз „пљување" по власти, генерално и појединачно, без идеје шта и како треба другачије и боље. Странку је на овај или онај начин напустило на десетине људи и хиљаде гласача, а ја сам још ту и трудим се да чувам оно што је за мене права слика странке у коју сам уложила више од пола живота. Не занима ме како ко то тумачи. Одбијам да ми центар политичког деловања буде било који појединац или партија ван СДС и сматрам да толико расипање енергије у критиковање и нападе власти не оставља довољно енергије и снаге за сопствени развој и оснаживање, а додатно ојачава политичке ривале, намеће дубоку поделу и непријатељство као једину тему око које се стално вртимо и уништава сваку шансу за договор о национално важним и пресудним стварима за које смо СВИ дугорочно одговорни. Такав наступ могу да имају појединци којима то „стоји", али не видим смисао захтева и очекивања да сви будемо исти, јер нисмо и не можемо бити, нити то треба овако великој странци. Настала је и развила се у богатству различитости њеног чланства и вођства. Стално ме изненађује колико много људи мисли исто. Са друге стране, није ми лако слушати коментаре о Српској демократској странци као издајничкој, бакировској и слично или игнорисати питања зашто сам још увек у таквој странци. Све је то јако мучно.

У Парламенту често чујемо увреде и тешке речи. Некада се седнице Народне скупштине и прате очекујући управо такве сцене и вокабулар. Једном сте чак изјавили да су посланици "навикли народ на свађе". Колико је данас политика "склизнула" у реалитy?

- Није „склизнула", она је намерно тако конципирана да политичка борба уместо ривалства у тражењу бољих решења за све нас, постане такмичење у мржњи и пакости у циљу постизања личних поена и решења личних интереса, да направи дубоке поделе у народу и непомирљиве разлике у свим, али баш свим сегментима живота. Да Српска делује слаба и нефункционална, поцепана изнутра, константно ровита и погодна за нападе са свих страна. И сами кажете да се некада седнице прате очекујући управо такве сцене и вокабулар. Седнице без тога су изгледа досадне, без обзира колико су бројне тачке важне за појединце и друштво. Има толико добрих дискусија и предлога који се медијски не експлоатишу јер нису на ивици конфликта, уз галаму и вређања. То није окружење и начин на који сам учена од људи коју су направили тај парламент и зато ми је немогуће да се понашам по том моделу. То ми не приличи ни по чему, ни по пореклу, наслеђу, образовању, васпитању, старости. Ипак, из реакција људи које срећем и који ми пишу, потврђује се да има довољно људи који цене достојанствен и аргументован наступ, који подржавају и охрабрују пристојност и воле да виде политичко деловање које није дерање, скакање, вређање и перформанс за лајкове. Многима је било занимљиво и у међувремену им досадило. Изгледа да свако заступа народ онако како га сам види, доживљава и оцењује. Немам никакву обавезу ни према коме да будем оно што нисам или што је неко замислио да требам да будем према туђим хировима и потребама, ма колико то било тренутно популарно. Функција коју вршим као потпредседник НСРС додатно ме обавезује да чувам дигнитет институције, достојанствено је представљам, доследно примењујем Пословник и будем подједнако коректна према свим учесницима у раду парламента.

Фото: Новости

И у свакодневном животу као и на друштвеним мрежама, приметан је говор мржње, салве увреда и примитивног начина изражавања, који је чини се постао неки стандард. Где су данас нестали манири, господствени и дамски начин изражавања?

- Нису нестали, само их нема у јавном простору који одавно није слика реалног живота. У реалном животу има и љубави, поштовања, хуманости, алтруизма, али и стварног чојства и јунаштва. Ко може и ко жели то да види, његује и цени, тај и види. У животу сам имала част да срећем много правих патриота, са именом и презименом, тако да ме „тастатура-патриоте" не занимају. Не живим за „лајкове" нити живим од њих. Тај кукавичлук скривања иза лажних имена и профила открио је заправо сво зло и пакост ситних душа са телефонима паметнијим од себе и са могућношћу изливања свог сопственог незадовољства пројектовањем на друге људе и ситуације. Несрећни људи су склони да посматрају вас у свом огледалу, па тако и виде оно што је њихова, а не ваша слика. Толико злобе, недостатак здравог хумора, заједљивости и пакости има ефекта само ако то допустите, ако мислите да је усмерено на вас и не освестите да је то јад и несрећа са којом ти људи морају да живе. Ви не морате.

Први председник Републике Српске Радован Караџић пребачен је крајем маја из затвора у Хагу у британски затвор. Јесте ли посетили оца тамо, у каквим је условима и каквог здравственог стања?

- Нисмо ишли у посету. Процедура је компликована и прескупа, са правом на само два сата посете. Болно је не отићи, али је још болнији растанак након само два сата. Све о условима и здрављу знам од њега, путем телефона. Он се никада не жали, па ми не остаје ништа друго него да верујем да је углавном добро, али и да је немогуће да добије и најједноставније прегледе и контроле, као што је на пример колор-доплер крвних судова врата. Живи у мрачној просторији, слабог осветљења, без дозволе да добије стону лампу. Без икаквог објашњења као и за низ других ствари на које само он, по затворским правилима, нема право. Чињеница је да Британија није спремна за пријем људи из других земаља и култура, посебно људи који су образовани и имају своје професионалне, културне, верске и дуге потребе. Пресудом му оне нису укинуте или забрањене - оне су онемогућене неспособношћу правосудно-затворског система земље у коју је смештен мимо правила и Резолуција Уједињених Нација. То је земља која је себи узела за право да крши резолуције које је потписала и која врши притисак на све друге земље да их поштују, а сама их потпуно игнорише. При томе, његово пребацивање у земљу која није чланица Европске уније резултат је приватног договора британског министра и судије Механизма у Хагу, а на основу њихове својевремене сарадње у Хашком трибуналу на сатанизовању Срба под вођством познатог србомрсца Најса.

Фото АП

Упоредо са функцијом потпредседнице Парламента РС и даље радите као лекар, специјалиста сте радиологије. Како из стручног угла гледате на ситуацију са ковидом-19, какве све снимке плућа сте држали у рукама током ове две године од како траје пандемија?

- Неко је за неке друге потребе рачунао оквирно број снимака које сам очитавала за ових 22 месеца и чујем да се ради о око 13.000 снимака, од чега су око 94% радиограми плућа. Било је свашта. Поносна сам зато што нисам бежала од пацијената, са сваким од њих сам разговарала, била на располагању и ван радног времена. Ово је мој основни посао, тежак али и диван у исто време, највише због пацијената који сврате само да се јаве, поздраве, захвале. Међутим, бројне вести којима смо засути у медијима и агресивност у изношењу опречних ставова, бомбастични наслови, чак панични, афере са опремом, лековима, кисеоником - ништа од тога није помогло да се боље функционише у новонасталој ситуацији која већ предуго траје. Подржавам разрешења корупционо-криминалних афера, али се оне морају одвијати у правосудним водама, далеко од утицаја на пацијенте. Наш здравствени систем је исцрпљен, али је зачудо подно ударе много боље него неки далеко модернији и развијенији системи који су веома брзо били на коленима. И за нас је све ово било ново и непознато, учили смо много и у ходу, а учимо и даље. Дајемо се у потпуности, најбоље што знамо. Ипак, као и у свему, истичу се само лоше појаве и губи права слика.

Једном сте рекли да је животно мото којим се руководите - кад год можеш ради, изгледај и понашај се онако како ће пријатељима бити драго, а непријатељима криво. Да ли је то рецепт за успех?

- То је рецепт за мир са собом, Богом и драгим људима. Рецепт за живот у којем се радујеш свом успеху без ликовања и туђем успеху без зависти. Живот у којем искрено волиш, плачеш, смејеш се. Такав живот да га вреди живети, радити, стварати, борити се за оно и оне у које верујеш. Живот у којем изнађеш снаге да људима упутиш осмех, испричаш неку шалу и даш на знање да знаш да је тешко, али се може. И да си ту, ако им затребаш. Ако је то успех, онда да, онда је то рецепт.

Колико имате слободног времена и на који начин га волите провести?

- Немам много слободног времена, али ми то одговара. Најбоље функционишем када имам обавеза, пословних и приватних. Када их реално нема превише, ја их „измислим". Женама је то лако. У кући увек има шта да се ради, а мене то психички одмара. Уз то музика, добар филм, серија, књига и увек у кругу породице. Имамо много пријатеља и та пријатељства његујемо. Не допуштам да буду одређена и затрована политичким ставовима и ангажманима. Испуњава ме чињеница да сам веран пријатељ онима који ме сматрају пријатељем и за њих увек имам времена.

Соња Караџић Јовичевић, Фото Приватна архива

На Вашој фејсбуку страници смо примјетили да имате доста пријатеља на естради. Једна од њих је и певачица Цеца Ражнатовић. Одакле потиче то пријатељство?

- Један број људи са естраде сам упознала у различитим околностима и периодима и остали смо у другарским односима. Људи имају предрасуде и о мени и о њима, па када се такви људи сретну и поразговарају без оптерећења јавности, најчешће нађу много заједничких ствари које и иначе вежу потпуно обичне, нормалне људе. Један број људи сам „наследила" из родитељских пријатељстава и комшилука и ти људи ме познају из мог детињства. Што се тиче Цеце, упознале смо се у једној емисији пре рата у Сарајеву, а зближиле захваљујући заједничкој пријатељици, покојној Исидори Бјелици.

Какву музику иначе слушате?

- Немам неку одређену врсту музике, слушам све оно што ми се свиђа и што ми годи. Често то зависи и од тренутног расположења и прилике. И није битно да ли је нова или стара, у тренду или демоде, домаћа или инострана...важно је да ми се свиђа, да погоди „у жицу", изазове емоцију. Верна сам својим емоцијама, некада превише, али ми није жао.

Време је празника, остаје више времена за породицу и драге људе, како ћете провести новогодишње и божићне празнике?

- Синови су одрасли и одавно иду са својим друштвом, па је дочек Нове године задњих година резервисан за супруга и мене. Знамо да себи приредимо прелепо и незаборавно вече и тада и било када током године. Мој супруг је и мој најбољи пријатељ, одрасли смо заједно, знамо се цели живот и могу да тврдим да ме нико не познаје толико добро као он, па је и то један вид гаранције за добар провод и уживање. Остали јануарски празници, укључујући и обиљежавање Крсне славе Светог Јована Крститеља проводимо у широком кругу породице и пријатеља. Јануар је за нас увек посебно доба године.

Љиљана и Соња Караџић, Фото АП

Са Новом годином често иду и нове одлуке, која је ваша, на личном и приватном плану?

- Не бих то назвала одлукама, пре су то жеље, наде и молитве. Све је то сабрано у поноћној молитви на Богојављење, али и у свакодневној молитви. У складу са тим и с обзиром на околности, доносим одлуке. Многе, мале или велике, не могу се донети далеко унапред и често су ствар ситуације и тренутка. Само да Бог да здравља, среће, љубави и мира. Тада се са мирним и чистим срцем лакше доносе и одлуке. И лакше се са њима живи.

(Бијељина данас)

Препоручујемо

Политика

18 26

СТЈУАРТ ПИЧ И БОРЦИ АЛ КАИДЕ У БОСНИ: Унпрофорце користио као "глинене голубове" - Томо Ковач о британским канџама над Балканом

27. 12. 2021. у 11:30

Галерије

0 32

СЕЛО ЛЕГЕНДИ И КАРАЏИЋА: Вук и Радован потичу из истог места, пећине и камен крију посебну причу (ФОТО)

10. 12. 2021. у 11:35

Друштво

4 6

БРИТАНЦИ МУ НЕ ДАЈУ НИ ДОКТОРА: Радован Караџић у британском затвору готово изопштен од цивилизације, пет месеци чека прегледе офталмолога

25. 11. 2021. у 08:00

Друштво

0 8

КАРАЏИЋУ УСКРАТИЛИ ЧАК И НОВАЦ: Први председник Републике Српске у затвору и без права загарантованих међународним конвенцијама

24. 11. 2021. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације