"ДА" НЕ ЗНАЧИ ПРОМЕНУ ДЕЛА УСТАВА О КиМ: Ђорђе Марковић, асистент на Правном факултету у Београду, о предстојећем референдуму
ГРАЂАНИ ће се 16. јануара на референдуму изјашњавати о промени Устава, а у јавности има доста недоумица о томе шта се мења и зашто. Најпре, поставља се питање да ли би грађани, евентуалним позитивним одговором на референдумско питање, дали "бланко овлашћење" властима за промену читавог Устава, па и дела који се тиче државне територије и њене целовитости (конкретно одредбе о КиМ). Одговор је јасан и кратак - никако.
Овако Ђорђе Марковић, асистент на Правном факултету у Београду на Катедри за јавно право, за "Новости", отклања недоумице око промене највишег правног акта.
- Садржина промена је прецизно и недвосмислено утврђена у Уставом прописаној процедури. Народна скупштина је 30. новембра 2021. усвојила Акт о промени, који је истог дана и објављен у "Службеном гласнику". Укратко, предложени амандмани тичу се унапређивања положаја судства као треће гране власти и јавног тужилаштва као самосталног и изузетно важног државног органа - објашњава Марковић.
Како је навео, следећа недоумица је да ли Устав мењамо због и по мери "Европе".
- Прво, треба прецизирати шта се подразумева под "Европом". Током процеса израде предложених амандмана о њима се изјаснила и Венецијанска комисија. Ово тело је орган Савета Европе, организације чији је Србија члан, а која није исто што и Европска унија (ако под "Европом" подразумевамо Европску унију). Чланице Савета Европе су све европске државе осим Белорусије, а Венецијанска комисија као њен орган је сачињена од угледних правних стручњака које делегирају државе чланице и која се бави упоредноправном анализом правних решења на читавом континенту, у циљу размене добрих идеја и праксе. Мишљења Венецијанске комисије имају велики стручни, па и политички значај, али нису обавезујућа. Мишљење Комисије о предложеним уставним променама је позитивно. Ову чињеницу треба узети као један од аргумената приликом изјашњавања и ништа више од тога - објашњава Марковић, и додаје да Устав мењамо због нас самих, а не због неког другог, те стога "примарни мотив грађанима треба да буде мисао о унапређењу наших институција".
Како је навео, циљ промене Устава, огледа се у смањивању могућности да до судства и тужилаштва допру штетни, коруптивни, утицаји:
- С друге стране, циљ није увођење тзв. судократије, како се понекад може чути у јавности. Неопходно је да и судије и тужиоци имају слуха за политику схваћену у најширем смислу - у смислу интереса грађана и државних институција које због грађана и постоје.
Препоручујемо
ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?
ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.
30. 09. 2024. у 14:56
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока
НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.
25. 09. 2024. у 22:01
У ШВЕДСКОЈ НОРМАЛНО, У СРБИЈИ НЕЗАМИСЛИВО: Српкиња на ручку код пријатеља Швеђана - била у шоку шта су јој тражили на крају
СРПКИЊА Милица која годинама живи у Шведској открила је нешто што је изненадило многе кориснике друштвене мреже Тикток.
01. 10. 2024. у 19:05
Коментари (3)