МАЛИ ОДГОВОРИО РАДОСАВЉЕВИЋУ И НИКЕЗИЋУ: О српској економији данас бесрамно говоре они који су стручно уништавали Србију

МИНИСТАР финансија и потпредседник Српске напредне странке Синиша Мали одговорио је, како је објаснио, „експертима за пропаст“ и „лажовима“ Горану Радосављевићу и Душану Никезићу, и напоменуо да о српској економији данас бесрамно говоре они који су стручно уништавали Србију.

Фото: Танјуг

- Тезе ових „стручњака“ да је инфлација појела плате, побија чињеница да је просечна инфлација на нивоу 2021. године износила 4,1 одсто, што значи да смо на нивоу године имали не само номинални, већ и реални раст зарада од 4,6 процената“, објаснио је Мали. 

Он је навео да је просечна годишња инфлација у нашој земљи знатно мања него у појединим јачим европским економијама, пошто је она у Пољској 5,1 одсто, а у Мађарској  5 процената. Истакао је и да је просечна годишња инфлација у Немачкој прошле године износила 3,1 одсто, а у Шпанији 3 процената, те да је њихова прича да Србија има знатно већу инфлацију од европског просека ништа друго до ноторна глупост. 

Мали је нагласио да је нешто виша инфлација у највећој мери последица раста цена енергената и хране на светском тржишту.  

- Можда је највећи успех то што је просечна „базна инфлација“, осносно када се искључе цене енергената, хране, алкохола и цигарета, у 2021. години износила 2,3 процента, док је, у децембру износила 3,5 одсто, што је огроман успех у оваквим међународним околностима. Између осталог, у томе смо успели, јер за разлику од „стручњака“ ми, између осталог, чувамо стабилност девизног курса већ девет и по година. Уз то, јавне финансије су стабилне, као и јавни дуг, који је чак и испод нивоа који смо очекивали, захваљујући уштедама које смо постигли. Наиме, прошла година је завршена са стопом јавног дуга од 56,9 одсто опште државе у односу на БДП, односно 57,5 процената у односу на консолидовану државу - објаснио је Мали.  

 Како је рекао, иако се претпоставља да би некадашњи државни секретари у Министарству финансија требало да добро познају материју, временом та претпоставка бледи.  

- У њихово време, 2011. године инфлација је била двоцифрена, чак 11 одсто, што је поред  трагичног раста курса евра са 81 на чак 113,13 динара, утицало на драстичан пад животног стандарда грађана. Та катастрофа се догодила не због спољних фактора, попут прекида ланаца снабдевања, већ због погрешних одлука тадашње власти, односно поменутих Радосављевића и Никезића, а под патронатом њихових шефова, којима је једина политика била да покраду што више новца из државне касе. Њихова политика је било прекомерно задуживање, уз несхватљиво високе камате, а како би вештачки подизали плате и пензије пред изборе, и део тог новца наравно складиштили на приватним рачунима. Због њих нам се банкрот коначно насмешио 2012. године, пошто су успели  да до те мере упропасте  јавне финансије, односно да и државу и грађане дотерају до просјачког штапа - навео је он.  

Када је реч о сабирању БДП-а од 2001. до 2012. године, Синиша Мали је навео да они сабирају „бабе и жабе“.  

- Тај период мора да се разбије на три потпериода: опоравак и стабилизацију од 2001. до 2005. када је разрешен зид финансијских санкција stand by аранжманом са Међународним монетарним фондом, отписом 2/3 спољног јавног дуга (Париском и Лондонском клубу) и великим приливом донација за оперативну рехабилитацију електроенергетског сектора и главних функција државе. Од 2004. године, афирмисан је један потрошачки модел економије у коме се повећавају плате и пензије, али на бази задуживања и приватизације, тако да расте спољнотрговинска и платнобилансна неравнотежа (дефицит роба и услуга до 24 одсто БДП-а) која најављује раст аутономних ризика од избијања финансијске кризе - навео је он.  

Подсетио је да је криза избила у октобру 2008. године и да је тада дисао „sudden stop“ на финансијским тржиштима, тако да је задуживање преузела држава без промене потрошачког модела и са даљим растом потрошње изнад инвестиција.  

„Неограничено јавно задуживање у трећем потпериоду од 2009. до 2012. године довело је до акумулације скупог и неповољног јавног дуга, а пробијена су и фискална правила (ограничење јавног дуга на 45 одсто БДП-а) због чега је ММФ суспендовао аранжман из 2011. у фебруару 2012. године, схватајући да Србија срља у кризу јавног дуга, односно у банкротство. Најгора манифестација неодговорних фискалних и монетарних политика је био раст удела проблематичних кредита у државним банкама. Сетимо се Агробанке, која је отишла „под лед“. Тако су пропале и све државне банке и фондови (Војвођански развојни фонд), осим Комерцијалне банке, мада ни она није без баласта ненаплативих кредита. Креиране су фиктивне компаније које су дренирале државне банке, а новац је одлазио у приватне џепове. Државне банке и фондови су тако пропали, а нова монетарна и фискална власт од 2012. године морала је да се ухвати у коштац са тешким реформама, фискалном консолидацијом, санацијама у банкарском сектору, обнављањима државних фондова и стабилизацијом тржишта, односно цена и курса“, рекао је он.  

Мали је истакао да њихова прича о расту БДП-а у условима неодрживости и потенцијалног банкротства заснованог на расту потрошње која предњачи у односу на раст инвестиција, представља бесмислицу, као и поређење истог са периодима стабилности и одрживог раста.  

Он је навео да је Србија постигла фантастичне резултате, о чему су они и њихови послодавци у интересно-пословним компанијама, који се продају за политичке партије, могли само да сањају, јер брига о општем добру, није у њиховом програму.  

- По флеш процени Републичког завода за статистику стопа раста наше економије у 2021. години била је 7,5 одсто. Са стопом раста од минус 0,9 одсто у 2020. години, ако погледамо те две године кумулативно то је раст од 6,5 одсто, и то је после Ирске највиша стопа раста у Европи. Србија побеђује у доба пандемије, у доба највеће кризе - закључио је Мали.

Препоручујемо

Економија

0 11

ЗДРАВСТВЕНИ РАДНИЦИ СУТРА ДОБИЈАЈУ 10.000 ДИНАРА: Наставак континуиране подршке медицинарима

13. 01. 2022. у 11:29

Друштво

0 31

КАКО СЕ ПРИЈАВИТИ ЗА 100 ЕВРА: Ако сте данас или пре овог датума напунили 30 година, онда немате право на новчану помоћ

13. 01. 2022. у 09:03

Политика

0 4

ЗАОКРУЖИ "ДА": Министар Синиша Мали позвао грађане да изађу и гласају на референдуму у недељу 16. јануара

11. 01. 2022. у 17:02

Економија

0 3

МАЛИ ПРЕДСТАВИО ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ПОДРШЦИ МЛАДИМА: Овим показујемо снагу наших финансија и бригу о онима којима је помоћ најпотребнија

11. 01. 2022. у 12:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације