НЕМИ СВЕДОК КРАЈА НАТО АГРЕСИЈЕ: "Новости" на аеродрому у Куманову, где је пре 23 године потписан војнотехнички споразум

ПРЕ 23 године у једном шатору на писти некадашњег војног аеродрома "Аџи Тепе" 9. јуна потписан је војнотехнички споразум, познатији као Кумановски споразум.

Фото Ј. Стојковић

У историји остаје упамћен као крај НАТО бомбардовања и агресије на Савезну Републику Југославију али и, фактички, почетак дуго планираног отцепљења Косова и Метохије.

Иако на само неколико километара од пограничног македонског града Куманова, све што се дешавало пре и после парафирања војно - техничког споразума спада у категорију "строго чуване тајне". Чак и сада, после толико времена, о томе се говори као о догађају који је донео мир суседној земљи, али детаљи су остали испод шатора на месту где се данас налази писта са које полећу спортски авиони локалног клуба. Само на једном делу аеродрома, уверили су се репортери "Новости", трагови бодљикаве жице подсећају на овај догађај, јер како се препричава, тада је читав простор био блокиран, а само место где је постављен шатор ограђено бодљикавом жицом.

 Писта где је био постављен шатор, Фото Ј. Стојковић

Потпис на документ који је, како је показало време, одредио даљу судбину наше земље, ставили су Светозар Марјановић, генерал тадашње Војске Југославије, Обрад Стевановић, полицијски генерал, и Мајкл Џексон, британски генерал, у име међународних безбедносних снага под окриљем Уједињених нација - Кфора. Тиме су прекинути ваздушни напади НАТО на СРЈ, а дан касније усвојена је и Резолуција 1244 у Савету безбедности УН.

Један од прилаза писти, Фото Ј. Стојковић

Један од потписника споразума, данас полицијски генерал у пензији Обрад Стевановић, каже да су управо они инсистирали да се све то одвија мимо Косова јер су биле такве безбедносне процене.

- Први дан преговора одвијао се у кафани врло близу границе са леве стране на улазу у Македонију из правца Србије. Кафана "Европа" је била прво место на коме смо сели за преговарачки сто 5. јуна. Имали смо примедбу на простор јер смо сматрали да то није место где треба преговарати, а онда су се преговори наставили на аеродрому у близини Куманова и трајали су, што је познато, до 9. јуна - каже за "Новости" генерал Стевановић.

Указује наш саговорник да пре тога није посећивао овај аеродром, као и да су као преговарачки тим имали један мали шатор где је на крају потписан споразум.

- Нисмо желели да потписник споразума буде НАТО, као ни да споразум буде валидан до усвајања резолуције. Било нам је важно да не настане безбедносни вакуум када наша војска и полиција оду, а Кфор не дође... они су све време мислили да су Срби лоши момци, а ми смо покушали да им објаснимо да нам је важна њихова безбедност - каже Стевановић.

Писту данас користе мали спортски авиони, Фото Ј. Стојковић

Присећа се Стевановић готово сваког детаља, свестан одговорности и оне тренутне жеље да агресија престане, али и оне која са собом носи одговорност будућности Косова и Метохије:

- Било је више преговарачких трикова. Најпре у тој кафани где нам је, као узгред речено, да је документ прихваћен и да ми само треба да га потпишемо, а онда и под оним шаторима. Ипак, мислили смо на сваки детаљ упркос томе што није било времена за припрему.

Додаје и да је преговарачки тим сваког дана путовао са аеродрома "Аџи Тепе" до Врањске Бање све до тог 9. јуна, када су њихови захтеви прихваћени и када је у малом шатору наше делегације потписан споразум.

Фото З. Јовановић

Млађе генерације у Куманову уопште не знају да је на, сада малом спортском аеродрому, потписан један од најважнијих докумената у новијој историји суседне земље, а са друге стране и они који памте та времена када су бомбе код северних комшија убијале нејач и разарале земљу, кажу да је њихова територија била само географски искоришћена, те да су они били потпуно искључени из организације.

- Иако сам радила као новинар, нисам извештавала о томе, као ни многе моје колеге.

Просто то није било могуће. Све су странци организовали, ни град ни држава нису били укључени. Ми смо о догађају који се дешавао на који километар од наших кућа сазнали из медија - каже нам Сузана Николић, новинарка из Куманова.

Узлетиште тадашњег војног аеродрома, Фото Принтскрин

Спаска Младеновић, професорка историје у пензији, која је радни век провела предавајући у Куманову, прича за "Новости", да су за време агресије Македонци који су родбински и пријатељски повезани са Србијом једва чекали крај бомбардовања и после свега што се десило многима је било драго што је управо у овој земљи потписан документ који је донео мир суседима. Са друге стране, каже да је кроз историју овај аеродром и те како имао значај судбоносног места.

- Мало је познато да битка на Зебрњаку који се види са аеродрома уопште није требало да се тамо догоди, већ на месту познатом као Овчје поље, а Турци су кренули са тог аеродрома. Аџи тепе је место где је некада била америчка пољска болница 1963. када је био разорни земљотрес и у новијој историји на том месту договорен је мир - прича ова професорка историје.

Фото З. Јовановић

Млади људи који сада свраћају на аеродром и не слуте како је ово место одиграло значајну улогу у историји наше земље, али ни они упућенији и старији не могу са сигурношћу да кажу да ли из овог краја има сведока догађаја.

- Знате шта, сетити се тог дана дана после 23 године је тешко. Ионако ми у Куманову нисмо знали ништа о томе. Једино што знам то је да се пуно очекивало од тог споразума и да су људи одахнули када је објављено да је коначно потписан - каже Живка Жижа Христовска.

Занимљиво је да становници Куманова нису знали да ће се пут ка аеродрому наћи у блокади и да ће брзином светлости бити све припремљено да се седне за сто испод шатора и тог 9. јуна, петнаест минута пре поноћи, коначно стави тачка на преговоре који су почели неколико дана раније. Нема обележја и ретко ко зна где се налази место које је донело крај агресије на нашу земљу, иако годишње хиљаде и хиљаде наших људи који иду пут грчких летовалишта прођу поред овог места.

Делегације током преговора, Фото Принтскрин

ШВЕДСКИ СТО

ГЕНЕРАЛ Стевановић присећа се детаља са првог сусрета делегација у кафани у пограничном месту. Иза њих је био шведски сто, а иза супротне стране педесетак столица на којима су седели официри нижег ранга. Каже Стевановић да је у томе могло бити симболике, да иза њих седи "подршка", али можда и покушај да се импресионира делегација. У сваком случају, за њега је тај шведски сто и даље мистерија "преговарачког трика".

Генерал Џексон, Фото Принтскрин

НАРОД СЛАВИО

НАКОН што је усвојена резолуција у данашњој Северној Македонији су одахнули, био је то крај бомбардовања суседа. У тадашњој Југославији народ је славио крај агресије, а је већина припадника полиције и војске, нарочито они који су напустили територију Косова и Метохије, туговала.

Препоручујемо

Друштво

8 7

САША (19) СТРАДАО НА КОШАРАМА, МАЈЦИ ПОСЛЕ САХРАНЕ СТИГЛО ЊЕГОВО ПИСМО: "Не верујем да ћу се извући" - имао је последње жеље!

11. 06. 2022. у 21:19

Политика

10 95

КИНА ПОДСЕТИЛА НАТО НА ЊИХОВЕ ЗЛОЧИНЕ: "Пре 23 године сте без одобрења Савета безбедности УН бацили 420.000 бомби"

11. 06. 2022. у 09:27

Политика

2 13

СВЕТУ ЈЕ ЈАСНО ДА ЈЕ НАТО АГРЕСИЈА БИЛА ЗЛОЧИН: Округли сто поводом 23 године од Кумановског споразума и Резолуције 1244

09. 06. 2022. у 17:41

Друштво

0 3

НАТО СЕ БРАНИ НЕПОСТОЈЕЋИМ АРГУМЕНТИМА: Ништа их не штити од тужби оболелих од канцера

01. 06. 2022. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације