УКРАЈИНИ ПРЕЧИЦА, БАЛКАНУ ЋОРСОКАК: ЕК јуче препоручила да се Кијеву додели статус кандидата за чланство ЕУ

СВЕ велике речи и бусање у груди европских званичника о високим демократским, економским и вредносним критеријумима да би се напредовало ка чланству ЕУ јуче су пали у воду одлуком Европске комисије да препоручи давање статуса кандидата Украјини и Молдавији.

Фото АП

Напредовање ових земаља преко реда још један је снажан шамар земљама са Западног Балкана, које су годинама у бриселској чекаоници и пред које се стално испоручују нови захтеви и уцене, а не нуди ништа заузврат.

Тако Србија, која је од земаља региона највише напредовала у интеграцијама, у јуну неће добити зелено светло за отварање нових кластера, јер је Београду изнет отворен захтев да се прикључи санкцијама Русији. Уз то, нашој земљи "на мала врата" уводи и захтеве да призна тзв. Косово, иако таквог услова нема у преговарачким документима ЕУ.

Северна Македонија, која је чак променила и име да би задовољила Брисел, још није започела преговоре. Ту одлуку чека и Тирана. У највећем застоју је Босна и Херцеговина која ни 17 година од ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању још није добила статус кандидата.

Државама региона мала је утеха чињеница да је руско-украјински сукоб убрзао одлуку Брисела да награди Кијев, али може бити велико отрежњење то што се напредак ка ЕУ очигледно мери искључиво политичким критеријумима.

- Украјинци су спремни да умру да би одбранили своје европске аспирације - изјавила је јуче председница ЕК Урсула фон дер Лајен.

Сада остаје да кандидатура Украјине буде потврђена крајем следеће седмице, 23. и 24. јуна на Самиту ЕУ у Бриселу. Ту би, међутим, могао да настане проблем, јер се ова одлука доноси консензусом, а и француски председник Емануел Макрон признао је да има чланица ЕУ које имају резерве према питању:

- Радимо то, јер је рат и јер мислимо да је добро. То је промишљена одлука Немачке, Италије, Румуније и Француске. Више других земаља подржава ту одлуку, као Пољска, на пример, али има и других које су суздржаније. Следећих дана радићемо на томе.
Неке државе чланице ЕУ нарочито су против тога да се Кијеву мимо возног реда додели статус кандидата. То су, пре свих, Данска и Аустрија, које постављају питање људских права, политичке транспарентности и корупције у Украјини. И на то је Макрон имао одговор:

- Кандидатура значи тек почетак процеса који може да траје годинама. Узмимо за пример Србију која је већ осам година кандидат и отвара преговарачка поглавља.

И други европски лидери упозорили су да Западни Балкан не сме бити запостављен и гурнут у ћорсокак. Аустријски шеф дипломатије Александер Шаленберг поручио је да ЕУ има одговорност, не само према Украјини, већ и према државама нашег региона. Он је рекао да не сме бити кандидата прве и друге класе, и да се створи утисак да поједине земље стоје у зауставној траци, и то годинама, а Украјина пролази поред њих.

- Балкан није споредно, већ главно двориште унутар ЕУ. Не смемо бити слепи на једно око. Русија и изван Украјине има могућност да буде реметилачки фактор. Без иједног метка могли би изазвати немире на Балкану. Због тога је у нашем интересау да се узме у обзир целокупно суседство - нагласио је Шаленберг.

Сличне поруке послате су јуче и са Охрида, са маргина Преспа форума. Европски комесар за проширење Оливер Вархељи, који се укључио видео-линком, поручио је да је Западни Балкан приоритет за ЕУ и да ће Брисел пружити пуну подршку како земље региона не би морале да зависе од руских енергената.

- Западни Балкан припада Европи, лидери ЕУ дају подршку европској перспективи региона.
Председник Хрватске Зоран Милановић рекао је да ће, ако Украјина постане кандидат, Загреб тражити да истог дана то постане и Босна и Херцеговина. Сличан став око Бих имао је и словеначки председник Борут Пахор:

- Ово би послало поруку не само БиХ, већ свакој земљи Западног Балкана, да се у Бриселу заиста нешто дешава и да заиста постоји јака политичка воља да се нешто уради.
Међутим, поједини лидери региона искористили су и ову прилику да се жале на руски утицај на Балкану и да још једном саплету Србију, оптужујући је да је продужена рука Москве. У томе су предњачили Милановић и црногорски председник Мило Ђукановић. А председница привремених приштинских институција Вљоса Османи је рекла да "оно што Путин ради данас, Милошевић је радио некада". Према њеним речима, ЕУ треба да схвати да што више одлаже интеграцију Западног Балкана, Русија ће имати више простора да дестабилизује регион.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације