ЈАСЕНОВАЦ НИЈЕ ПРОШЛОСТ: Позадина забране да председник Вучић посети највеће стратиште српског народа
„Сваке секунде, сваке десетине секунде јаукне смртно рањено дијете, мајка, и она мајка што под срцем носи чедо своје. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац, сваке секунде прсну десетине лубања, сијевају сјекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскају мозгови стотина људи, дјеце, мајки, сваке секунде шикне крв из артерија, бризне из вена. Сваке секунде замиру рефлекси исколачених, избезумљених очију, сваке секунде шило смртног страха прободе стотине срдаца. Сваке секунде грцају и гуше се у крви стотине и стотине! Сваке секунде…“ Никола Николић
Зашто? Зато што кад изрекнемо реч Јасеновац увек смо изрекли једно Зашто које одзвања свом јачином између граница бивше Југославије, од Триглава до Охрида, од мађарских вежбалишта за усташе до морских обала и свег јадранског острвља, а нарочито острва Пага, по водама Саве, Дрине, Дунава, а вероватно и даље ако је неко ишчупано срце, збачено са усташког ножа, младо и жељно света, кренуло у непознато, прошло кроз дубоки Ђердап и отпловило све до Севастопоља, да прича своју нему причу.
Ово Зашто изнад Јасеновца, космичких размера, стоји и даље над јамама, над минираним костурницама, по планинским беспућима, усамљеним гробљима, безименим надгробним коровом, над свим неосвештаним мртвим Србима, у границама сурове брозовске отаџбине која је бранила деценијама да се унутар државе, јавно, отворено, с доказима, покрену питања геноцида. Јасеновац, егземпларни феномен ирационалне мржње, није никад проглашен јавним задатком државе да испита, провери, теоријски објасни како се може наставити заједнички живот у државној заједници, после онолико проливене крви – велики задатак за историју, за социологију, за психологију и психопатологију, за пропитивање верске издржљивости.
Да је то учињено – да ли би се појавила 1991. година?
Јасеновац је страшна прича у крилу хришћанства.
Јасеновац је размеђе верских истина: обесвећење вере уместо светиња, највиши ступањ разлика у поимању цркве, тачка разлаза религијских побуда, страшни разлаз религиозних нада, склизнуће у најдубљи понор…
Верници би могли да замисле Исуса Христа како као птица лебди раширених руку изнад тог дубоког понора, с једном руком на ивици провалије где су жртве.
Залуд је Свети апостол Павле говорио: „А правда Божија вјером Исуса Христа у све и на све који вјерују, јер нема разлике“ (Римљанима посланица).
У Хрватској се, изгледа, и пре и данас, сва правда Божија расточила, избегла од ужаса насталог у једном крилу хришћанства што се спотакло „на камен спотицања“.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)