ЗАЈЕДНИЧКИ ЦИЉ - САМОСТАЛНА ХРВАТСКА: Сарадња Комунистичке партије Југославије и усташког покрета

КОМУНИСТИ су као могуће савезнике процењивали све покрете по томе колико се они залажу да отцепљење, односно за разбијање Југославије.

Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

У писму Извршном комитету Комунистичке интернационале (Коминтерне), упућеном маја 1930, Комунистичка партија Југославије, тражено је, поред осталог, да партија закључује "борбене споразуме" с оним групама национално-револуционарних покрета који заступају оружану борбу против диктатуре, у месним или ширим размерама.

Од свих грађанских групација за комунисте је политички најпривлачнија била Хрватска странка права (франковци), касније усташки покрет, по истоветним националним циљевима: разбијање Југославије и стварање самосталне хрватске државе. Разлике су биле понајвише у методу борбе: франковци, односно усташе, служили су се и терором, док су комунисти то сматрали изнимним средством и углавном заговарали оружани устанак маса.

Зачетке усташког покрета налазимо још двадесетих година у формирању националистичких организација као што су биле "Хрватска национална омладина" ("Ханао"), чији је истакнутији члан био Андрија Артуковић, затим "Хрватска правашка републиканска омладина" и "Хрватски домобран". Почетком тридесетих година, вођа Хрватске странке права Анте Павелић ствара у иностранству - у Италији и Мађарској - мање војне формације и тај нови покрет конституише као "Усташа - Хрватска револуционарна организација" (УХРО), са основним задатком - стварање велике хрватске државе (укључујући у њу и Босну и Херцеговину), у којој би хрватски народ био владајућа нација, док би све друге народности имале да се иселе у "своје државе". Тај циљ би се постигао "оружаним устанком (револуцијом)", а дотле, ради дезорганизације власти, убациване су у земљу диверзантске групе, које су углавном подметале паклене машине и вршиле атентате.

Андрија Артуковић/Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

УПРАВО ЗБОГ тих револуционарних циљева и оружане снаге, пажња комуниста била је неко време окренута усташком покрету. Постојао је и некакав континуитет у свему томе пошто су комунисти већ двадесетих година предлагали организацији Хрватске националне омладине ("Ханао") образовање "јединственог фронта", затим су се оријентисали на могућу сарадњу углавном са групом Стјепана Бућа, који ће касније оформити "Хрватску националсоцијалистичку странку" Хитлеровог типа, па показали спремност да се, под извесним условима, направи изборни споразум са франковцима. Када је Павелић одмах по увођењу диктатуре отишао у иностранство, и ради оружане борбе склопио споразум са ВМРО Ванча Михајлова, тражећи за то ослонац у Италији и Мађарској, онда је руководство КПЈ у емиграцији то званично осудило, али су њени активисти у Југославији управо у томе тренутку налазили највише разлога за сарадњу. Омладински руководиоци, који су тада били у врху СКОЈ и КПЈ, сматрали су да је Павелићева странка у тадашњој ситуацији "објективно револуционарна" из ових разлога:

1) Због тога што се бори против фашистичке диктатуре и за буржоаско-демократски режим;

БОНУС ВИДЕО: ПОНОВО ЋЕ ИМАТИ БОЖАНСТВЕНИ ЗВУК - Реконструкција највећих оргуља у Банату

Препоручујемо

Познати

0 0

ИБРИНА ХЕЛЕНА Лепа плавуша деценију старија од њега - није типична жена фудбалера: "Видела сам златан сат и велики нос" (ФОТО)

03. 10. 2022. у 12:44

Познати

0 0

МОРАЛА ДА ПОБЕГНЕ: Зашто је Дубравка напустила Срећне људе

03. 10. 2022. у 19:58

Политика

0 1

ОТПОР УНАПРЕД ДАТИМ ФОРМУЛАМА И КАЛУПИМА: Како су српски комунисти проглашавани агентима и провокаторима

06. 10. 2022. у 15:58

Политика

1 2

МОСКВА НЕ ПРАШТА ГРЕХ "ВЛАДАЈУЋЕ НАЦИЈЕ": Прави комуниста се бори против "великосрпског хегемонизма"

05. 10. 2022. у 16:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације