БОЉШЕВИЦИ СУ ПРИМАЛИ НЕМАЧКЕ ПАРЕ: Откуд Радоје Јанковић у вихору Октобарске револуције

БОГАТУ рукописну грађу Радоја М. Јанковића (Чачак, 1879, Београд, 1943), захваљујући његовој кћерки Видосави Јанковић, од 2012. године баштини у свом фонду Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" у Чачку. Јанковићева лична архива - дневници, писма, службена преписка, фотографије, позивнице, новине, књиге - основа и потка су овог "Историјског додатка", који има за циљ да из заборава врати једног од сведока важних историјских догађаја с почетка 20. века, истакнутог официра, завереника, ратника, изгнаника, дипломату и књижевника.

Фото: Профимедија, Војно-историјски институт, Библиотека „В.Петковић Дис“, из књиге „У вихору револуције“ и Википедија

Потпоручник Радоје Јанковић био је међу официрима који су 1903. године променили ток историје, једну династију заменили другом. Прошао је кроз четири рата и Руску револуцију 1917, осуђен на 15 година затвора за подршку друговима у Солунском процесу, седам година провео у изгнанству... У дипломатији је радио 13 година, али од свих занимања највише је волео да пише.

Да је којим случајем Радоје М. Јанковић могао да бира, никада не би био војник. "Ја сам увек нагињао филозофирању. Нагињао сам писању и читању. Писао сам логично и брзо. Читање ми је још од малих ногу лежало на срцу. Од прочитаних књига дуго сам душевно живео. Моје опредељење је било: професор, адвокат, говорник, чак и глумац - све је то било боље него бити официр, много пута сам жалио што сам морао ићи у војску." Овако је написао Радоје Јанковић у свом животопису који је остао у рукопису и данас се чува са осталом богатом заоставштином у Градској библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку.

Јанковић је положио официрску заклетву династијама Обреновић и Карађорђевић, обе су прекршене, учесник је балканских и Великог рата, сведок херојских битака, дипломата две државе, новинар бројних листова у Србији, Краљевини Југославији и иностранству, писац чије дело припада корпусу српске књижевности прве половине 20. века.

Фото: Профимедија, Војно-историјски институт, Библиотека „В.Петковић Дис“, из књиге „У вихору револуције“ и Википедија

ПОЗИВ ПРОФЕСИОНАЛНОГ војника дао је његовом животу другу димензију, учинио га активним учесником историјских и ратних догађаја на почетку прошлог века, о чему сведоче бројни објављени записи, попут збирке прича из балканских и Првог светског рата: "Дани и године".

Аутор овог текста не суди о људима и догађајима, чак ни о Јанковићу, већ само реконструише на основу његових дневника, докумената и сведочења живот учесника у превратничкој ноћи, 29. маја 1903. године, члана тајног Удружења "Уједињење или смрт", пешадијског мајора који је еполете стицао на Младом Нагоричину, Бакарном Гумну, Мачковом камену, Церу, у Сувоборској бици, Албанији и Крфу, официра кога краљ шаље у поверљиву мисију у Русију 1916. године, где предаје у име престолонаследника Александра одличја цару Николају Другом, а онда све то изгубити због подршке друговима који су осуђени у Солунском процесу. О неким догађајима Јанковићеви записи су једини докази, сведочење изнутра, аутентично виђење учесника. Он је добар хроничар, па ће сећања на Чачак на крају 19. века, школовање, војнички живот, пролетерску револуцију, Београд под окупацијом, истраживачима бити од велике користи за расветљавање прошлости. Верност Апису и друговима коштала је Радоја Јанковића губитка чина мајора, службе и осуде на робију због саучествовања у наводној завери против регента Александра. Он из прве руке сведочи о пропасти царске Русије и рушилачког понашања револуционарне власти, познаник је Керенског, Троцког, Корнилова. Забележио је у дневницима бројне догађаје који су променили свет, неке детаљно, неке фрагментарно. Из трусне и разорене Русије повео је Јанковић преко Сибира супругу Наталију Калмић у Јапан, Кину, Цејлон и Европу, до које није стигао јер је ухапшен у Еритреји.

САВЕЗНИЦИ ГУРАЈУ РУСИЈУ У ПРОВАЛИЈУ

ПОСЛЕДИЦЕ ВОЈНИЧКОГ живота пратиле су Радоја Јанковића до 1923, када се враћа из избеглиштва по Европи у нову државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, и два дана након повратка у отаџбину бива ухапшен и спроведен у Пожаревац на издржавање солунске казне. У казаматима Забеле, Лепоглаве и Сремске Митровице провео је више од две године, а онда од краља Александра Карађорђевића стиже помиловање и враћање укинутих права. Јанковић је 1926. године послат у Америку, где је на пословима конзула у Чикагу и генералног конзула у Њујорку остао десет година, када је именован за првог опуномоћеног посланика у Тирани, где остаје до праскозорја новог рата. Сенка војника и уваженог дипломате пратиће га и под окупацијом, до смрти, 1943. године.

Свуда где је био Радоје Јанковић је писао дневник, књижевне текстове, расправе, извештаје, писма, полемике, студије, анализе... Тај богат багаж рукописа који је прешао са њим пола планете, са историјском прашином старом више од једног века, дарован је Чачку вољом покојне Јанковићеве кћерке Видосаве, професора англистике на Филолошком факултету у Београду. Баштиник је Завичајно одељење Градске библиотеке које чува наслеђе Чачка и успомене на значајне Чачане. И у томе има симболике: два школска друга с краја 19. века - песник Владислав Петковић Дис и војник, дипломата и књижевник Радоје Јанковић - поново се налазе у завичају, настављају ону партију шаха коју су започели у младости у кафаници поред вашаришта, уз прво пиће и снове о будућем животу који им је одредио различите судбине, а онда их истоварио на полазну станицу. Дис овенчан посмртним почастима и славом, Радоје - заборављен!

Познавао је и сарађивао Јанковић са многим крунисаним главама и државницима: Миланом и Александром Обреновићем, Петром и Александром Карађорђевићем, царем Николајем Другим Романовим, краљем Ахмедом Зогом, председницима Америке Рузвелтом и Вилсоном, кнезом Павлом, грофом Ћаном, пријатељевао је са Миланом Стојадиновићем, Михајлом Пупином, Николом Теслом, Томасом Вотсоном, владиком Николајем, Иваном Мештовићем, књижевницима Ивом Андрићем, Миланом Ракићем, Растком Петровићем, Црњанским... Милутин Бојић му је после Првог балканског рата 1912. године посветио песму "Освећене могиле".

РЕВОЛУЦИЈА КОЈА је у фебруару 1917. године избила у Петрограду и довела до пада династије Романов, а потом октобарска победа Лењина и бољшевичке партије, није избацила из зглоба само Русију већ и читаво човечанство. Искусном Јанковићу није промакло погубно експериментисање народом и земљом које се одвијало пред очима великих сила и дојучерашњих савезника Русије.

Питао се: "Шта хоће Лењин и Троцки? Да поделе Русију? Да се у Немачкој примени револуција треба тући Немце на бојишту. Лењин и Троцки туку Русију дезертерством војске." Неутрални Јанковић оцењује да су "савезници прећутно гурали Русију у провалију и да је генерал Корнилов говорио пре Октобарске револуције да "велики део бољшевика прима немачке паре". При томе је главнокомандујући Керенски, глумећи Наполеона, волео "да се башкари у царским одајама Зимског дворца, свира на пијанину и рецитује Пушкина", док је Троцки истицао да је "бољи сепаратни мир на рачун Русије, него рат до победе на рачун Русије".

Младој пролетерској власти Америка је нудила 20.000.000.000 долара за полуострво Камчатку, резиденција Романованих била је опљачкана од бољшевика, а царска породица протерана у Сибир. Циљ бољшевичке власти није био победа у рату, него светска револуција и владавина пролетаријата. Реч Троцког "да Босна буде слободна треба и Индију ослободити" разбила је илузију о даљој помоћи Србији. Јанковић револтирано записује: "Јадна Босна! Јадни ми! Немачке хуље!"Било је очигледно да бољшевици неће да ратују за идеју Јужних Словена и њихово уједињење.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Политика

0 6

ЦИЉ БОЉШЕВИКА ДА РУСИЈА НЕ ОСТАНЕ У АНТИНЕМАЧКОМ ФРОНТУ: Сведочење Станислава Винавера и Милоша Московљевића о превратима 1917. године

01. 11. 2022. у 18:11

Политика

1 1

БЕСПОШТЕДНА БОРБА ЗА ВЛАСТ: Сведочење Радоја Јанковића о порођајним мукама две руске револуције

02. 11. 2022. у 18:11

Политика

0 2

САН О СПОМЕНИКУ МАРКСУ И ЕНГЕЛСУ У ЛОНДОНУ: Неизбежност светске револуције била је опсесија бољшевика

03. 11. 2022. у 18:11

Политика

1 5

СУРОВО НАСИЉЕ КАО СРЕДСТВО РЕВОЛУЦИЈЕ: Записи официра Јанковића о систему државног терора који је успостављен у совјетској Русији

04. 11. 2022. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације