КУРТИЈУ ПРЕТИ ШЕСТ КАЗНИ АКО НЕ ФОРМИРА ЗСО: Американци стежу обруч око власти у Приштини

Д. МИЛИНКОВИЋ

02. 02. 2023. у 08:00

ЗАПАД, предвођен САД, спремио је листу од шест "штапова" које би могао да извуче ако премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти настави да опструира формирање Заједнице српских општина.

КУРТИЈУ ПРЕТИ ШЕСТ КАЗНИ АКО НЕ ФОРМИРА ЗСО: Американци стежу обруч око власти у Приштини

Фото: Профимедиа

Казнене мере са којима би косовске власти ускоро могле да се суоче су следеће:

  • укидање позивног броја +383 за Косово
  • потпуна дезинтеграција општина на северу из система приштинских институција
  • Уместо Приштине, два административна прелаза са централном Србијом контролисао би Унмик
  • потпуно ускраћивање финансијске подршке са Запада, а од које у великој мери зависи косовски буџет
  • замрзавање започете процедуре да се становницима КиМ укину визе за земље ЕУ
  • држање у фиоци апликације Приштине за чланство у ЕУ до даљег.

Куртију је такође неформалним дипломатским каналима послата порука да би могао и у потпуности да изгуби подршку коју је претходних година издашно добијао од западних политичких центара моћи, односно да би могао бити доведен у питање и његов опстанак на власти.

Прва озбиљнија опомена већ је стигла јуче. Захтев Косова за чланство у Савету Европе није се нашао на дневном реду Комитета министара ове организације, који заседа сваке среде.

Да се о апликацији Приштине не расправља у СЕ претходно је затражио Вашингтон, који је послао ноту већини европских држава да не стављају захтев Приштине на дневни ред док Курти не формира ЗСО, што је обавеза из Бриселског споразума потписаног пре 10 година.

Како сазнајемо, земље Квинте - САД, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија - става су да Приштина најпре мора да покаже конструктиван приступ у дијалогу са Београдом. До тада неће подржати да се захтев Косова стави на дневни ред Комитета министара СЕ, који заседа сваке среде.

Амбасадорка Мисије Србије у СЕ Александра Ђуровић појаснила је да је била намера да се апликација Приштине стави на дневни ред 1. фебруара, али да председавајући овом организацијом, односно амбасадорка Исланда јуче није то предложила:

- У последње две недеље могли смо да видимо промену става неких најзначајнијих земаља, у овом случају земаља Квинте. Најпре је у Стразбуру Италија иступила са ставом да ово није тренутак када треба да се покреће то питање, имајући у виду и ситуацију на терену, односно бројна кршења људских права према Србима која се дешавају у последње време.

Томе се после прикључила Француска, а пре неколико дана и Немачка - рекла је Ђуровићева.

Такође је започела и својеврсна политичка изолација приштинског премијера. На пример, он није био "ексклузивни" саговорник изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака, када је пре неколико дана изненада допутовао у Приштину. На радну вечеру на којој се говорило о ЗСО, што је предуслов да започну преговори о европском плану за КиМ, заснованом на Шолц-Макроновом предлогу, Лајчак је позвао и Куртијевог првог заменика у влади и шефа приштинског преговарачког тима Бесника Бисљимија. Курти није добио позивницу ни за дебату о ЗСО, коју је у понедељак организовала америчка амбасада у Приштини.

ПРЕТИ ТУЖБОМ ЗА РАТНУ ОДШТЕТУ

ОЧИГЛЕДНО сатеран у ћошак захтевим Запада да формира ЗСО, а како би то избегао, Курти наставља да вуче потезе у правцу стварања нових криза. Тако је јуче још једном поновио да "оснивање Заједнице није могуће, јер је противно уставу" и поново затражио од "Србије да плати одштету због рата 1999".

- Изнели смо став о ЗСО, није могуће моноетничко удруживање на Косову са мултиетничким уставом. Ако Србија жели да има једноетничке заједнице на Косову, то треба да покуша најпре у својој земљи. Националне мањине у Србији чине скоро 20 одсто становништва, а на Косову око седам одсто, а Прешево, Медвеђа и Бујановац имају само Национални савет, то је неправедно, штетно и неприхватљиво.

Професор Слободан Зечевић, из Института за европске студије, каже, за "Новости", да су, након доста "шаргарепа" које су стизале на адресу Приштине и Куртија, сада све јаснији сигнали са Запада да више неће толерисати да Косово не поштује обавезе које је раније преузело:

- Запад има бројне механизме које може да активира. Све су то отворене опомене и за Куртија, али и за онога ко би евентуално дошао после њега. Куртијева позиција на челу власти у Приштини више није тако сигурна, он полако губи западну подршку.

ИЗБОРИ НА КиМ ДО КРАЈА ГОДИНЕ?

ЗБОГ константне политичке кризе и катастрофалне економске ситуације на Косову и Метохији, Огњен Карановић не искључује могућност да се до краја године распишу превремени избори за привремене приштинске институције. Карановић тврди да Куртија чека "болан" период, јер и њему лично и његовом "Самоопредељењу" последњих неколико месеци драстично опада подршка у делу албанског бирачког тела који им је био наклоњен.

Огњен Карановић, из Центра за друштвену стабилност, уверења је да је Куртију из Вашингтона већ стигла отворена порука да "може полако да пакује кофере":

- САД су изгубиле стрпљење и очигледно је да је Курти у великом проблему када је реч о његовим односима и односима албанског сепаратистичког покрета на КиМ са америчком администрацијом. Сходно његовом несувислом карактеру и насилничком политичком држању, а на запрепашћење политичког запада, управо се Курти није изјаснио о оквирном плану за наставак преговора, који су представници Квинте недавно представили Београду и Приштини. Курти не само да не жели нови оквирни план за преговоре, заправо не жели никакав наставак преговора. Јер, то обавезује Приштину да коначно имплементира обавезу формирања ЗСО, а Курти је дошао на власт управо са агендом да никакве Заједнице неће бити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (2)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”