БРИСЕЛ ВИШЕ СТРАХУЈЕ ОД ПРОШИРЕЊА НЕГО ОД РУСА: Може ли атинска декларација да убрза процесе евроинтеграција

ИСТА мета, исто одстојање. Двадесет година после Солунске декларације, са недавног самита у Атини послата је готово идентична порука подршке европској будућности региона Западног Балкана, с имагинариним пријемом на врху штапа чији се конкретни обриси не назиру. ЕУ је заборавила Србију на путу интеграција. Слична судбина је задесила и Црну Гору.

Фото АП

Уједињеној Европи није у овом тренутку до проширења, и то је чињеница коју треба узети у обзир. Чак ни театралне опомене које стижу из врха ЕУ, да би требало убрзати овај процес због евентуалног даљег спречавања ширења утицаја Русије на наш регион, нису уродиле плодом.

У европском интеграционом процесу тренутно влада "мртво море". Последње кластере смо отворили још у децембру претпрошле године. Тренутно имамо отворена два, од укупно шест кластера и 22 од 35 поглавља. Тек два су привремено затворена. Главна замерка Србији за даљи напредак ка ЕУ је недовољна усклађеност са спољном и безбедносном политиком, која се креће свега око 53 одсто, у шта спада и неувођење санкција Москви, као и недовољни напредак у владавини права. Траже од нас и да се више ангажујемо на немогућем прихватању независности тзв. Косова.

Али, Подгорица, која беспоговорно прати европске смернице, такође, светлосним годинама је удаљена од чланства, што показује да ништа не вреди да би се умилостивиле западноевропске престонице у даљем приближавању. Србија је званично поднела захтев за чланство у ЕУ у децембру 2009, а кандидат је постала 2012. године. Једанаест година касније, то смо и даље, без светла на крају тунела. Овим темпом у ЕУ ћемо ући на "свето никад".

Тренутно председавање Шпаније ЕУ, које траје у другој половини ове године, неће много тога променити у процесу приступања. Београд у Мадриду има поузданог савезника када је реч о очувању територијалног интегритета наше земље, и то ће се огледати и током актуелних шест месеци владавине. Шпанци се ниједног тренутка нису поколебали по том питању и чврсто поштују државни суверенитет наше земље. Чињеница да су власти с Иберијског полуострва преузеле полугодишњу палицу на челу ЕУ, може у том смислу само да нам иде у корист. Али, када је реч о будућим поступцима који ће се водити ка даљем приближавању ЕУ, помака нема.

Одлуке се унутар ЕУ доносе консензусом, али доста значи и то које ће се теме стављати у први план и како ће се приступити одређеним питањима, за шта је задужен домаћин, у овом случају Шпанија. То што је Шпанац Ђозеп Борељ на челу европске дипломатије није исто. Он представља директно европску администрацију из Брисела, која већински има другачији став од Мадрида. Шпанија је већ одавно одабрала линију коју држи према тзв. Косову. Имајући у виду да у покрајини дефакто постоји друга адмнистрација, дозволили су одвојен пут Београда и Приштине ка ЕУ, да Косово не би остало "рупа у свемиру" унутар ЕУ, али строго без прејудицирања статуса, уз инсистирање на звездици и резолуцији 1244 СБ.

Фото Танјуг/HINA

Сувише су им рањиве теме Каталоније и других региона, да би се играли ватром. То што је десница на изборима у Шпанији недавно постигла добар резултат, не мења много на ствари. Теоретски, могло би само да побољша однос према националном питању, што би онда имало и директне везе са поштовањем територијалног интегритета Србије, али без обзира на то ко је на власти у Шпанији, црвене линије се јасно знају. Шпански унутрашњи политички чвор тек треба да се размрси, јер нико нема већину, ни десница, ни социјалисти, али то неће утицати на питање односа према Приштини, као ни много пута до сада.

Главни приоритети Шпаније на челу ЕУ, у овом тренутку су рат у Украјини, стратешка аутономија, еколошка транзиција, већа социјална и економска правда, јачање европског јединства, управљање мигрантском кризом, безбедност у снабдевању храном, сајбер сигурност... Инсистира се и на питању проширења, али пре свега кроз рат у Украјини, да би се смањио утицај Русије. У том контексту треба гледати и на питање проширења ЕУ на Западни Балкан.

- Унапредићемо процесе приступања земаља Западног Балкана и радити на усклађивању и сарадњи у области заједничке спољне и безбедносне политике, наглашавајући важност јединства и заједничких циљева у овом времену геополитичког ривалства - истичу у Мадриду.

Слаба нада за Приштину

ШПАНЦИ су поручили да ће појачати политичку посвећеност отпорности, стабилности и безбедности региона Западног Балкана, као и пројекту прогресивне интеграције региона унутар Уније. Тако то изгледа у теорији, али у пракси не мрдамо ни макац. Нагласили су и да ће подржати стабилизацију, нормализацију и наставак дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ. Тзв. Косово ту не може да рачуна на било какав искорак у интеграцијама на основу једнострано проглашене независности.

Одавно спремни за кластере

И ПОРЕД тога што је процес проширења малтене заустављен, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић (на слици) неколико пута је говорила да смо спремни за нове кластере. Она је у извештају Владе Србије о преговорима о приступању ЕУ од јануара до јуна ове године истакла да је уочен напредак у многим областима и да смо спремни за отварање кластера 3 (информационо друштво и медији, опорезивање, образовање, царинска унија, запошљавање...)

Фото Танјуг

- Паралелно радимо на отварању кластера два (слободно кретање робе, радника, капитала, интелектуална својина...) и пет (пољопривреда, рурални развој, безбедност хране, рибарство, финансијске и буџетске одредбе ...) - истакла је министарка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације