УЗБУДЉИВА ПЛОВИДБА БРОДОМ ОД БАКРА: Уметница Нина Ивановић о импозантном делу на фасади Старе топлане у Иванковачкој улици

ИЗВОЂЕЊЕ до сада највећег дела које је урадила у јавном простору (3,2 пута 5,2 метра), за београдску уметницу Нину Ивановић, било је, каже - узбудљиво путовање. И то бродом, који је доспео на зграду у Иваковачкој улици, 5-7.

Фото Н.Скендерија

Тачније, њена инсталација импресивних димензија, "Брод (секција 1101)", настала поводом 75 година Катедре за бродоградњу Машинског факултета, са фасаде Старе топлане, "запловила" је прошле суботе. То је било финале пројекта започетог прошле године, на иницијативу доц. др Стефана Рудаковића, са Катедре за бродоградњу и Санде Калебић, кустоса, који су предложили да са овим делом конкуришу код Министарства културе за откуп уметничког рада и продукцију, и на тај начин обележе јубилеј важан за Машински факултет.

- Сложили смо се да би на фасади зграде где се сада налази Катедра за бродоградњу, требало представити брод који се гради - прича за наш лист уметница, иза које су многа признања, међу којима и награде Октобарског салона и фонда "Владимир Величковић". - За прву скицу користила сам фотографије из различитих бродоградилишта, са интернета. А када смо прошли на конкурсу, отишли смо у бродоградилиште "Вахали" у Сремској Митровици, где су нам показали цео процес. Ја сам то све фотографисала, а онда изабрала један снимак, према коме сам направила цртеж, а потом и скулптуру.

Фото Д.Миловановић

Читаво бродоградилиште оставило је снажан утисак на саговорницу, а и то непосредно искуство послужило јој је као инспирација за овај рад.

- У изградњи брода учествује много људи. Прво га инжењери пројектују, а потом се укључују и сви други који израђују и склапају његове делове. У бродоградилишту сам затекла раднике који праве различите сегменте брода и било ми је лепо, и симболично да и њих уведем у композицију, па се виде како варе, шмирглају...

Уметница открива и шта у имену ове инсталације од бакра, значи наставак - "секција 1101" - реч је о називу сегмента брода који је приказан. Избор материјала условила је, уз многе друге факторе, и чињеница да се дело налази на отвореном простору, објашњава Ивановићева:

- Било је потребно да нађемо материјал који неће бити компликлпван за обрађивање, али и одржавање, јер је рад постављен на великој висини. Морала сам да одустанем од гвожђа, у коме иначе радим, а у обзир није долазио ни нерђајући челик, јер не бих могла сама да га савијам. Тако сам у разговору са колегиницом Бојаном Атлијом, која ми је била сарадница, дошла до бакарних цеви које се користе за инсталације за грејање. Бакар је занимљив и зато што ће временом патинирати и мењати боју, од сивкасте до зелене. Било је изазовно савијати сав тај бакар, па га сећи, обрадити, заварити...

У варењу је помоћ стигла од колеге Јана Склабинскока, док је инсталацију на фасаду поставио Марко Минити. Иначе, ово није први пут да се брод појављује као мотив у делима ове ауторке:

- Пре више од деценије направила сам један рад у простору од жице, на железничкој станици у Прокопу, који нажалост више не постоји. Сада брод, уз све поетске садржаје које са собом носи, треба да укаже и на то да се у тој згради налази Катедра за бродоградњу - каже ликовна уметница, која је и један оснивача уметничког удружења и галерије "У 10", који су ушли у успешну, 11. излагачку сезону, а као и до сада, у фокусу су им млади ствараоци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације