ДВА ПУТА ДО ИСТРАГЕ О АРСЕНАЛУ ЗА КУРТИЈА: Наоружавање Приштине
ОДГОВОР Србије на све масовније наоружавање Приштине, противно Резолуцији СБ УН 1244, могло би да буде покретање међународне истраге о овим потезима које повлаче западне силе.
Након што је скинута "шифра тајности" са пројекта Запада, у коме годинама директно ради на јачању КБС и транформације у војску тзв. Косова, а после објаве америчког амбасадора Кристофера Хила да Америка опслужује лажну државу са 246 противоклопних ракета "џавелин", председник Србије Александар Вучић је саопштио да се размишља о томе да званични Београд не седи скрштених руку, већ да повуче неке потезе.
- Како се усуђују да крше Повељу УН, а да мисле да за то никад неће одговарати? Размишљам како да не доведем земљу у тешку позицију, а да опет међународно право буде поштовано. Ја сам председник ове земље, мој посао је да браним и штитим ову земљу и наш народ на КиМ и то ћу наставити да радим - рекао је Вучић.
Председник Србије указао је на то да се наша земља од догађаја у Бањској суочава са оптужбама да су Срби имали зоље, пушке, ручне ракетне бацаче, а да се с друге стране прећуткује испорука оружја Приштини. Уз последњи најављени контингент "џавелина" вредан 75 милиона долара, тзв. Косово досад је већ уз подршку, како кажу савезника, опремљено и борбеним дроновима "бајрактарима", минобацачима, хаубицама, противоклопним системима ОМТАС, разним пешадијским наоружањем, уз константно обучавање снага и учешће у међународним војним вежбама. Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић види две могућности које Србија има пред собом. Једна је, како објашњава, да се обрати Савету безбедности УН, а друга Међународном суду правде.
- СБ УН је најодговорнији за извршавање резолуција, па би, у складу с тим, морао да буде обавештен да се већ дуже време не извршава одредба Резолуција 1244, по којој су једине дозвољене снаге на КиМ Кфор, а да је то крунисано нерегуларном испоруком оружја. Тиме би се захтевало од СБ УН да се изјасни и да уколико се крши одредба, донесе наредбу да се то обустави. СБ има две врсте резолуција, а 1244 је обавезујућа под претњом физичке принуде за неизвршавање. Свесни смо тога, да тамо земље НАТО имају право вета, да могу да га употребе, али би то значило да су га употребили не против нас, већ против СБ УН, који су успели да умртве и да спроводе самосталне акције без сагласности. Друга теоријска могућност, истиче Јовановић, јесте да наша земља затражи тумачење Међународног суда правде, да ли је у поменутим питањима прекршена или није Резолуција 1244:
- Овако би се случај пребацио на правно тумачење, а тешко да би суд у том случају могао да релативизује обавезујући карактер резолуције. Не би смео да буде против најважнијег политичког извршног органа УН - наводи Јовановић и подсећа на ситауцију у којој је наша земља затражила повратак до 1.000 војника на КиМ, а да је на то добила негативан одговор Кфора. Војни аналитичар и бивши официр КОС Љубан Каран сматра да је неопходно покренути најављену истрагу без обзира на то какав ће бити крајњи резултат. Он објашњава да је добар потез да се укаже на кршење међународног права, како би се земље које у томе учествују прозвале да одговоре на питање зашто то чине, а да бисмо, истовремено, могли да очекујемо подршку оних који нису признали независно Косово.
- Не можемо да утичемо на пристрасност међународних судова, нити на оне који њима управљају, али морамо због наших људи да реагујемо - рекао је Каран за "Новости".
- Морамо да их доведемо у непријатну ситуацију да објашњавају зашто раде нешто супротно Резолуцији 1244, коју су не само потписали, већ и написали. Они су нама наметнули да је потпишемо у целости, без мењања, а сада се они понашају по принципу - "нећу ни како ја хоћу".
Војни аналитичар Владе Радуловић, с друге стране, није оптимистичан по питању ефекта који би нека евентуална истрага могла да произведе, с обзиром на то да Приштина има савезнике који је у свему томе подржавају.
- Ово је више речено да може да нам да резултате на дипломатском, спољнополитичком плану, али нисам сигуран колико смо у могућности да утичемо на јачање КБС уз њихову подршку - наводи Радуловић за наш лист. Некадашњи начелник Генералштаба Војске СЦГ генерал Драган Паскаш наводи, за "Новости", да је корисно што је могућност за покретање истраге објављена јавно, али такође не види могућности за промене на међународном плану. - Све што се дешава је део дугорочног плана. Недавно је њихов министар одбране, обилазећи регион, најавио да од идуће године планирају да у школски систем уведу предмет одбрана, а до 2028. обавезно служење војног рока. Истовремено, сматра Паскаш, уз све наоружавање, Албанци на Косову нису респектабилна сила да бисмо од њих зазирали, јер се у руско-украјинском сукобу показало да је људски фактор дефинитвно најважнији.
Никад већи буџет за "војску"
У СКЛАДУ са десетогодишњим планом трансформације такозваних косовских безбедносних снага у "војску", у 2023. години буџет за одбрану био је никад већи, опредељено је више од 200 милиона евра. Осим наоружавања, улаже се и у оспособљавање официра, војника и резервиста, а предвиђено је да их до 2028. године буде око 8.000.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"НЕМАЧКА ЈЕ КРИВА, ОДЛУКА С ОЗБИЉНИМ ПОСЛЕДИЦАМА" Шведска министарка уперила прст у Берлин: "Бесна сам на њих!"
ШВЕДСКА је спремна да уведе нове мере за борбу против растућих цена електричне енергије у земљи, изјавила је шведска министарка енергетике Еба Буш, окривљујући за енергетску кризу у Шведској и у Европи то што је Немачка постепено укидала нуклеарне електране.
13. 12. 2024. у 13:48
Коментари (0)