ЛОШ ДОМАЋИН СЕ ЖАЛИ КОМШИЈАМА: Ауторски текст Владана Петрова, професора Правног факултета у Београду
НАКОН објављивања коначног извештаја о парламентарним изборима Канцеларије за демократију и људска права (ODIHR) политичари су рекли своје.
Представници власти су задовољни извештајем, јер он, према њиховом тумачењу, отклања сваку сумњу у озбиљне неправилности на парламентарним (сходно томе, и на градским, односно локалним) изборима. Они су одмах исказали спремност да почну са радом на спровођењу препорука из извештаја (први састанак Радне групе за унапређење изборних услова са представницима ODIHR је био 4. марта). И представници опозиције су задовољни.
Извештај је, по њима, само другим речима, казао исто оно што и резолуција ЕП од 8. фебруара: избори у Србији нису били слободни и поштени. Тврде да је изборна крађа доказана само што власт или обичан непристрасни читалац "не уме да прочита" шта пише у извештају.
Наводно задовољство врло детаљном анализом једини је заједнички именитељ власти и опозиције. У свему осталом, провалија је, чини се, већа него икада. Да је ODIHR објавио под називом извештаја бели папир, опет бисмо имали овако поларизоване оцене двеју страна. Уосталом, оштра поларизација и јесте одлика нашег политичког друштва (то се управо у овом извештају и констатује). У таквој атмосфери највеће могуће политичке поларизације уместо још давно Уставом Србије из 1990. прокламованог политичког плурализма, очекују се најпре "историјски" и "референдумски" избори у Београду, потом и избори у градским општинама у Београду и у осталим местима у Србији у којима они нису одржани у децембру. Чисто правно, између парламентарних и локалних избора постоје значајне разлике, али не бих овог пута о правном аспекту. Суштински, онај ко тврди да не постоји веза између локалних, централних (републичких), наднационалних (за Европски парламент) и избора широм света (читај: америчких председничких) који се одржавају у овој години или је, да будем професорски фин, врло неискрен или, да будем сасвим искрен, нема појма о политици.
А права политика јесте само она организована рационална делатност која се руководи визијом бољег друштва и света уопште. Без добре организације и чврсте дисциплине немогуће је спроводити политику. Уосталом, зато многи политички покрети, који се зачас стварају, зачас и нестају. Без чврсте структуре, без јасно дефинисане одговорности и рационалних процена, да се мало потпомогнем Вебером, њихов легитимитет, који се заснива искључиво на добијеним гласовима и личним карактеристикама лидера, руши се као "кула од карата".
Јер, апсолутни легитимитет је јединство око визије, а не прост рачун и друге механичке радње које улазе у тај рачун. То важи и за коалиције, нарочито оне које, речима Слободана Јовановића, "саблажњавају бираче", јер такве не маре за политичке преференце бирача, него само за сопствени себични циљ - долазак на власт.
У модерно доба, политичка идеологија није основ окупљања. Ипак, није основ окупљања ни пука "воља за моћи". Просто изражена, она значи да се неколико политичара, који не би никад сели за исти сто, окупљају да би дошли на власт и да би тек после размишљали како ће "разделити" њено вршење и све остало што уз то иде. Политички партикуларизми, без организације, без рационалног оправдања, без визије и конкретних механизама за њено остваривање, не могу се доласком на власт напрасно претворити у политичко јединство.
С друге стране, политички плурализам је демократска тековина и она подразумева постојање различитих политичких група које имају свој политички садржај и свој политички идентитет. Политички партикуларизам је отров за сваку демократију, за друштво, државу и грађане. То је једна ђаволска ствар која лако мења своје агрегатно стање и може да заведе оне лакомислене. Његове слуге неретко се увијају у демократске "обланде", користе квазиинтелектуалне поштапалице и исказују бригу за људска права као апстрактне категорије, уместо да се упознају са свакодневним бригама људи (јер људима је некад важно и да се поклони пажња њиховој бризи, а не да се она увек одмах и реши), жале се на све, пренемажу се, траже па се дуре кад тражено добију, и опет траже па кад виде да се тражено приближило, они би да одлажу до неког бољег тренутка кад наступе само за њих одговарајући услови... Они "обијају прагове" својих ближих и даљих, претпостављено јачих "комшија", заборављајући да добар домаћин своје проблеме у кући и изван куће решава договором. Лош се жали "комшијама", пуним разумевања и емпатије, који и сами не знају шта ће са својом муком у далеко већој и материјално богатијој кући.
Свака власт тежи да се одржи што дуже. То није ништа спорно, да не кажем да је то делимично и легитимно (овде у значењу: оправдано). Иначе, није тачно да се легитимитет не може мерити и да је сваки легитимитет исте каквоће и исте снаге. Све се може мерити давно установљеним, а потиснутим морално-политичким мерилима, али и врло развијеним међународно-правним параметрима. Тако и слободни и поштени избори (препоручујем књигу професора Милана Јовановића "Слободни и поштени избори"), али и владавина права (извор: Контролна листа владавине права Венецијанске комисије).
Да се вратим, међутим, на претходну мисао. Власт партикуларизме увек користи за сопствене потребе и труди се да их контролише. Партикуларизми се временом шире и нарастају и у редовима власти. Опет тај Макс Вебер, који ме ових дана често походи, саветује: "Политика је мукотрпан и дуготрајан напор да се пробуше даске од тврдог дрвета.
Овај напор у исто време захтева и страст и способност процене".
Дође тренутак кад је потребно неке партикуларизме испратити на врата сопствене куће, а примити оне који су показали спремност да "мукотрпним и дуготрајним напором пробуше даске од тврдог дрвета". Зарад ширег, а чвршћег јединства у различитостима. Зарад маргинализације отровног партикуларизма и устоличења демократског плурализма. Зарад потврђивања аутентичности визије. Јер, "савршено је тачно, што и читаво искуство потврђује, да никада не бисмо могли досегнути могуће да претходно нисмо покушали да досегнемо немогуће".
(М. Вебер)
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"НЕМАЧКА ЈЕ КРИВА, ОДЛУКА С ОЗБИЉНИМ ПОСЛЕДИЦАМА" Шведска министарка уперила прст у Берлин: "Бесна сам на њих!"
ШВЕДСКА је спремна да уведе нове мере за борбу против растућих цена електричне енергије у земљи, изјавила је шведска министарка енергетике Еба Буш, окривљујући за енергетску кризу у Шведској и у Европи то што је Немачка постепено укидала нуклеарне електране.
13. 12. 2024. у 13:48
Коментари (0)