ЛОШ ДОМАЋИН СЕ ЖАЛИ КОМШИЈАМА: Ауторски текст Владана Петрова, професора Правног факултета у Београду

Пише: Владан Петров, професор Правног факултета у Београду

07. 03. 2024. у 22:28

НАКОН објављивања ко­начног извештаја о пар­ламентарним изборима Канцеларије за демократију и људска права (ODIHR) полити­чари су рекли своје.

ЛОШ ДОМАЋИН СЕ ЖАЛИ КОМШИЈАМА: Ауторски текст Владана Петрова, професора Правног факултета у Београду

Фото П. Милошевић

Представ­ници власти су задовољни изве­штајем, јер он, према њиховом тумачењу, отклања сваку сумњу у озбиљне неправилности на парламентарним (сходно томе, и на градским, односно локал­ним) изборима. Они су одмах исказали спремност да почну са радом на спровођењу препору­ка из извештаја (први састанак Радне групе за унапређење из­борних услова са представни­цима ODIHR је био 4. марта). И представници опозиције су задовољни.

Извештај је, по њи­ма, само другим речима, казао исто оно што и резолуција ЕП од 8. фебруара: избори у Србији нису били слободни и поште­ни. Тврде да је изборна крађа доказана само што власт или обичан непристрасни чита­лац "не уме да прочита" шта пише у извештају.

Наводно задовољство вр­ло детаљном анализом је­дини је заједнички именитељ власти и опозиције. У свему осталом, провалија је, чини се, већа него икада. Да је ODIHR објавио под називом извештаја бели папир, опет бисмо имали овако поларизоване оцене двеју страна. Уосталом, оштра пола­ризација и јесте одлика нашег политичког друштва (то се упра­во у овом извештају и констату­је). У таквој атмосфери највеће могуће политичке поларизације уместо још давно Уставом Ср­бије из 1990. прокламованог политичког плурализма, очекују се најпре "историјски" и "рефе­рендумски" избори у Београду, потом и избори у градским оп­штинама у Београду и у осталим местима у Србији у којима они нису одржани у децембру. Чисто правно, између парламентарних и локалних избора постоје значајне разлике, али не бих овог пута о правном аспекту. Суштин­ски, онај ко тврди да не постоји веза између локалних, централ­них (републичких), наднацио­налних (за Европски парламент) и избора широм света (читај: америчких председничких) који се одржавају у овој години или је, да будем професорски фин, врло неискрен или, да будем са­свим искрен, нема појма о поли­тици.

А права политика јесте само она организована рационална делатност која се руководи визијом бољег друштва и света уоп­ште. Без добре организације и чврсте дисциплине немогуће је спроводити политику. Уосталом, зато многи политички покрети, који се зачас стварају, зачас и нестају. Без чврсте структуре, без јасно дефинисане одговор­ности и рационалних процена, да се мало потпомогнем Вебе­ром, њихов легитимитет, који се заснива искључиво на добијеним гласовима и личним карактери­стикама лидера, руши се као "кула од карата".

Јер, апсолут­ни легитимитет је јединство око визије, а не прост рачун и друге механичке радње које улазе у тај рачун. То важи и за коалиције, нарочито оне које, речима Сло­бодана Јовановића, "саблажња­вају бираче", јер такве не маре за политичке преференце бирача, него само за сопствени себични циљ - долазак на власт.

У модерно доба, политичка идеологија није основ окупља­ња. Ипак, није основ окупљања ни пука "воља за моћи". Просто изражена, она значи да се неко­лико политичара, који не би никад сели за исти сто, окупљају да би дошли на власт и да би тек по­сле размишљали како ће "разде­лити" њено вршење и све остало што уз то иде. Политички пар­тикуларизми, без организације, без рационалног оправдања, без визије и конкретних механизама за њено остваривање, не могу се доласком на власт напрасно пре­творити у политичко јединство.

С друге стране, политички плу­рализам је демократска текови­на и она подразумева постојање различитих политичких група које имају свој политички садр­жај и свој политички идентитет. Политички партикуларизам је отров за сваку демократију, за друштво, државу и грађане. То је једна ђаволска ствар која ла­ко мења своје агрегатно стање и може да заведе оне лакоми­слене. Његове слуге неретко се увијају у демократске "обланде", користе квазиинтелектуалне по­штапалице и исказују бригу за људска права као апстрактне категорије, уместо да се упознају са свакодневним бригама људи (јер људима је некад важно и да се поклони пажња њиховој бри­зи, а не да се она увек одмах и реши), жале се на све, пренема­жу се, траже па се дуре кад тра­жено добију, и опет траже па кад виде да се тражено приближило, они би да одлажу до неког бољег тренутка кад наступе само за њих одговарајући услови... Они "обијају прагове" својих ближих и даљих, претпостављено јачих "комшија", заборављајући да добар домаћин своје проблеме у кући и изван куће решава договором. Лош се жали "комшија­ма", пуним разумевања и емпа­тије, који и сами не знају шта ће са својом муком у далеко већој и материјално богатијој кући.

Свака власт тежи да се одр­жи што дуже. То није ништа спорно, да не кажем да је то делимично и легитимно (овде у значењу: оправда­но). Иначе, није тачно да се легитимитет не може мерити и да је сваки ле­гитимитет исте каквоће и исте снаге. Све се мо­же мерити давно уста­новљеним, а потиснутим морално-политичким ме­рилима, али и врло разви­јеним међународно-правним параметрима. Тако и слободни и поштени избори (препоручу­јем књигу професора Милана Јовановића "Слободни и поште­ни избори"), али и владавина права (извор: Контролна листа владавине права Венецијанске комисије).

Да се вратим, међутим, на претходну мисао. Власт парти­куларизме увек користи за сопствене потребе и труди се да их контролише. Партикуларизми се временом шире и нарастају и у редовима власти. Опет тај Макс Вебер, који ме ових дана често походи, саветује: "Поли­тика је мукотрпан и дуготрајан напор да се пробуше даске од тврдог дрвета.

Овај напор у исто време захтева и страст и способ­ност процене".

Дође тренутак кад је потреб­но неке партикуларизме испра­тити на врата сопствене куће, а примити оне који су показали спремност да "мукотрпним и дуготрајним напором пробуше даске од тврдог дрвета". Зарад ширег, а чвршћег јединства у различитостима. Зарад маргинализације отровног партику­ларизма и устоличења демо­кратског плурализма. Зарад потврђивања аутентичности визије. Јер, "савршено је тачно, што и читаво искуство потврђује, да никада не бисмо могли досегнути могуће да претходно нисмо покушали да досегнемо немогуће".

                                                                                                                             (М. Вебер)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

НЕМАЧКА ЈЕ КРИВА, ОДЛУКА С ОЗБИЉНИМ ПОСЛЕДИЦАМА Шведска министарка уперила прст у Берлин: Бесна сам на њих!

"НЕМАЧКА ЈЕ КРИВА, ОДЛУКА С ОЗБИЉНИМ ПОСЛЕДИЦАМА" Шведска министарка уперила прст у Берлин: "Бесна сам на њих!"

ШВЕДСКА је спремна да уведе нове мере за борбу против растућих цена електричне енергије у земљи, изјавила је шведска министарка енергетике Еба Буш, окривљујући за енергетску кризу у Шведској и у Европи то што је Немачка постепено укидала нуклеарне електране.

13. 12. 2024. у 13:48

Коментари (0)

УНИВЕРЗАЛНИ ДАН ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ: Кључ ка једнакости и праведнијем друштву