МАНИПУЛАЦИЈЕ САРАЈЕВА: Џелате Срба укопавали у Поточарима

РЕЗОЛУЦИЈА о Сребреници, чији су иницијатори Немачка и Руанда, опет је "склизнула" са дневног реда седнице Генералне скупштине Уједињених нација где је требало да се нађе сутра, јер су западне силе и даље незадовољне подршком земаља коју би документ тренутно могао да добије, односно непостојањем убедљиве већине. Текст који на леђа Србије ставља терет "геноцида" и предвиђа увођење 11. јула како међународног дана сећања на "8.372 жртве", биће међу тачкама заседања на Ист Риверу 23. маја.

Фото Ж. Кнежевић

Председник Александар Вучић је најавио да ће Србија бити у најјачем саставу у Њујорку када год седница буде, како би урадила све што може да се наши аргументи чују, а суштина је у томе да не негирамо злочин у Сребреници, поштујемо жртве, али тврдимо да геноцида није било, што је и становиште бројних истраживача који се баве геноцидом, попут Израелаца Гидеона Грајфа и Ефраима Зурофа и многих домаћих научних радника и академика.

Документ

Документ

Осим тога, Србија тврди да је број жртава које Бошњаци користе много мањи, што је уосталом и утврђено независном међународном истрагом коју је иницирала Република Српска и где је утврђено да је у целој сребреничкој регији страдало 3.714 Бошњака и око 2.500 Срба, уз тврдњу Грајфа да геноцида није било и да није постојала намера да се један народ уништи.

Сребреница, иако место страдања, била је од почетка плодно тло за манипулацију на шта указују многи документи док је рат трајао, али и касније. Тако, на пример, у изјави коју је 26. јула 1995. године дао Авдо Палић, један од команданата војске БиХ пише да је "током пробоја" погинуло око 4.500 војно способних људи, а он такође говори и о биткама са "четницима", наводећи и губитке противника. Ово указује на то да Сребреница, иако је то званично била, суштински никада није била демилитаризована зона. Такође, касније се испоставило да се међу сахрањенима у Поточарима, где би требало да буду само сребреничке жртве, налазе и страдали у борбама у другим деловима БиХ, а на неким гробовима се налазе и имена живих.

Фото: В. Данилов

О овим манипулацијама је истрагу водио историчар Миливоје Иванишевић историчар и председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку.

- Укопавању првих 600 тела наводних жртава 31. марта 2003. присуствовао је лично и Бил Клинтон, тадашњи председник САД. У списку тих 600 "жртава" није било цивила, деце или жена. Међутим, био је 271 мушкарац, а они су већ наредне године поново оживели у бирачком списку ОЕБС за прве изборе у БиХ. Фалсификат је био више него очигледан. У списак "жртава" уписани су живи муслимани Сребренице и околних села. На првим изборима биле су 2.442 особе које су пре тога проглашене за наводне жртве и покопане у Меморијалном центру. Потом следи велики број лажних жртава и људи који су покопани претходних година и извађени из околних гробница. То су, претежно, њихови угледни борци, муџахедини, одговорни за убиства, покоље и уништавање српских села - навео је Иванишевић, уз оцену да је за српски народ пресудан услов за трајно помирење да се у Меморијалном центру обави "раздвајање цивила од војника, измештање шехида, муџахедина и бораца Армије БиХ на неко друго мезарје, а овај објекат претвори у гробље искључиво цивилних жртава Сребренице".

Иванишевић наводи да постоје докази за то да је део оних који су сахрањени у Меморијалном центру погинули на другим местима:

- Увидом у муслиманска, првенствено армијска, документа види се да су многа лица, борци Армије БиХ, страдала пре датума када су та документа писана, а то значи и знатно пре догађаја у Сребреници јула 1995. А неки су умрли и пре него је рат почео. У првом укопу извршеном 31. марта 2003. године из мезарја Казани пренето је у Меморијални центар Поточари и поново покопано тело Хамеда (Хамид) Халиловића (1940-1982). Реч је, као што видимо, о лицу које је умрло много пре почетка рата. Непотпуним увидом у неке матичне књиге умрлих које су водиле муслиманске власти утврдили смо да ни лица чија су имена наведена у извештају, нису била жртве "масакра" јула 1995. године у Сребреници, већ су већином умрла природном смрћу на другим местима и у друго време. Нажалост нисмо у могућности да остваримо макар и површан увид у већину матичних књига умрлих ни у Сребреници ни у осталим суседним општинама. Верујемо да би у том случају овај списак био вишеструко увећан.

Иванишевић тврди и да се "међу именима лица која су покопана у Поточарима налази немали број оних који су одговорни за злочине над српским становништвом - имали су значајне чинове, руководили или командовали у разним кризним штабовима, управним органима Странке демократске акције (СДА), полицијским и цивилним властима, као и јединицама Армије БиХ".

Описујући један такав случај, наводи се да је на једном гробном месту покопан извесни Хајрудин (Шефко) Авдић, који је био командант Територијалне одбране Сућеска у раздобљу од 2. маја до 1. августа 1992, а потом помоћник команданта за безбедност 281. Источнобосанске лаке бригаде Армије БиХ са седиштем у Сућеској:

- Планирао је, непосредно руководио и учествовао у нападу, пљачки и уништавању српских села Осредак, Виогор, Ораховица и других места на подручју општине Сребреница 15. маја 1992. (том приликом је убијено осам особа српске националности). Исто се догодило и са следећим српским селима: Јеремићи, заселак Мановићи, општина Власеница, 28. маја 1992. (убијено троје мештана). Рупово Брдо, општина Власеница 10. јуна 1992. (осам жртава). Српска села око Сребренице, Залазје, Сасе... 12. јула 1992. (47 српских жртава). Хранча, општина Братунац 25. јул 1992. (осам жртава). У току само три месеца свог командовања Хајрудин Авдић је опљачкао и спалио више од десет српских села и учествовао у убиствима 74 Срба у општинама Сребреница, Братунац и Власеница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације