ЗАКЛАЛА ДЕЧАКА КОЈИ ЈЕ ПОШАО ПО ПСА: Слободана Стојановића (12) убила припадница злогласне орићеве армије Елфета Весели

РАСПРАВА о резолуцији о геноциду у Сребреници, под сводовима Палате народа у Њујорку, током које су конспонзори овог скаредног документа перфидно заобишли 3.267 убијених српских цивила у средњем Подрињу, дала нам је повод да се присетимо неких од најпотреснијих прича из тог крвавог алманаха, чији су аутори Насер Орић и његове јединице. За те монструозне злочине над Србима Орић никада није одговарао. За несрећнике који су му се нашли на путу током овог безумног похода, извођеног углавном из заштићене зоне УН, није написана нити једна резолуција на Ист Риверу.

FOTO: Arhiva novosti

ДЕЧАК Слободан Стојановић, рођен 18. октобра 1980. године у Теслићу, свирепо је убијен на лето 1992. у околини Зворника.

Његов млади живот прекинула је Албанка Елфета Весели, припадница тзв. Армије БиХ Насера Орића.

Малишан је пронађен умотан у плави раднички мантил. Констатоване су бројне смртоносне повреде на лобањи и телу нанесене током живота и после смрти. За живота му је било одсечено десно уво, такође су му оштрим предметом нанете посекотине на стомаку. Све ово је указивало да је дечак подвгнут тортури и да је умро у тешким мукама. У слепоочницу му је, из непосредне близине, испаљен метак.

Заштићени сведок Тужилаштва БиХ довео је у директну везу Орића са овим свирепим злочином, потврдивши да је Веселијева ножем пресекла врат Слободану:

- Дечак је био удаљен 10 до 15 метара од Орића и Кибета. Пришла му је Елфета Весели и ухватила га за главу. Неко је рекао да ће она направити "белај". Видео сам како Елфета држи дете за главу, узима нож и говори: "Ако сам ја балинкура, он је четник", након чега му повлачи нож испод браде. Испод врата је текла крв, а ја сам окренуо главу и чуо кркљање, као да је хтео нешто рећи. Она га је одгурнула. Када је пао, давао је знаке живота. Неко је рекао да је "тек тада, готов".

До овог стравичног злочина је дошло када се Слободанова породица 29. маја 1992. нашла на страни коју су контролисали муслимани. Наредног дана у породичну кућу дошао је Мухамед Чикарић из Каменице, који је његовом оцу Илији забранио да бежи. Истог дана започели су преговори између српске и муслиманске стране на барикадама у месту Крушке. Чикарић је послао Илију да однесе поруку српској страни, да их пита да ли су за преговоре и напоменуо је да им недостаје пет њихових бораца. Са својом породицом био је у кућном притвору све до 4. јуна 1992. када су Стојановићи и три погинула српска борца размењени за шест живих припадника тзв. Армије БиХ. Породица Стојановић се сместила код кума Зорана Милошевића у засеоку Џенарике. Слободан је туговао за својим псом који му је остао кући и често је тражио да оде назад да га одвеже и да га доведе. Родитељи су га одвраћали, али се он тешко мирио са тим. Не одустајући од своје намере Слободан је 27. јула 1992. прошао кроз барикаде и отишао у правцу родне куће да би довео свог љубимца. Ту је и настрадао.

Војска Републике Српске ослободила је Доњу Каменицу 16. фебруара 1993. Слободаново тело је пронађено 13. јуна 1993. у масовној гробници на брду Ждријепци код Јошанице. Идентификовали су га мајка Десанка и тада петнаестогодишња сестра Слађана.

- Слободаново страдање је оставило тешке последице по породицу која се никада није опоравила. Мајка Десанка је преминула 2006. а отац Илија 2013. Сахрањени су уз гроб свога сина - сведочила је Слађана.

Препоручујемо

Политика

0 1

СТУДЕНТСКА ЛИСТА БЕЗ СТУДЕНАТА: Александар Бауцал звани "Број 8" (ВИДЕО)

06. 03. 2026. у 15:54

Политика

0 4

ТАЧНО У 11 ЧАСОВА: Вучић сутра представља националну стратегију "Србија 2030"

06. 03. 2026. у 15:29

Политика

0 8

ВЕЛИКА ЧАСТ И ПОШТОВАЊЕ ЗА СРБИЈУ: Сви посланици финског парламента устали и аплаузом поздрадвили Брнабић (ВИДЕО)

06. 03. 2026. у 14:58

Политика

0 10

"ИЗБОРЕ ГУБИ ОНАЈ КО НИЈЕ УСПЕО ДА РАЗУМЕ ПОТРЕБЕ НАРОДА" Вучић: Грађани хоће да озбиљни људи воде промене

06. 03. 2026. у 14:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације