ЦИЉАНО ОДАБРАН ТЕРМИН: Напад на Србију и председника Вучића због односа према Црној Гори
НА дан одржавања јубиларног, 10. по реду Самита Берлинског процеса, платформе осмишљене од стране бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел са циљем приближавања и хармонизације односа Западног Балкана и Европске уније, у оквиру које Србија на челу са председником Александром Вучићем у континуитету игра више него конструктивну улогу, црногорски интернет портал „Вијести“ у власништву тајкуна Драгана Шолака је пласирао - а још један Шолаков медиј, београдски „Данас“, пренео – текст крајње тенденциозне и злонамерне садржине, под врло сугестивним насловом „Подмећу пожаре да „млађи брат“ не побегне у ЕУ: Зашто Београд и Вучић одапињу отровне стреле према Црној Гори“.
У поменутом тексту (мада је исправније рећи памфлету) износи се низ добро познатих, излизаних фраза о наводној дестабилизујућој улози званичног Београда и председника Србије према Црној Гори, мотивисаној, према „Вијестима“ (и „Данасу“, као делу исте медијске машинерије и, у овом случају, њиховом мегафону), наводним „високим степеном забринутости“ српског председника да би „млађи црногорски брат“ могао да уђе у ЕУ 2028. године, односно пре Србије.
Овај медијски напад је пре свега заснован на „анализи“ Николете Ђукановић, доценткиње на Универзитету Доња Горица (УДГ), чији је дугогодишњи мецена њен презимењак, бивши апсолутни господар Црне Горе Мило Ђукановић, која износи ничим поткрепљену тезу да власти у Београду „не могу да истрпе чињеницу да Црна Гора брже напредује на путу интеграције у европску породицу народа“, оптужујући притом „експоненте политике званичног Београда“ да након сваког наводног напретка Црне Горе на путу евроинтеграција покрећу питања која „дубоко деле“ црногорско друштво.
Поред Николете Ђукановић, жељне јавног експонирања и доказивања на политичко-медијској сцени Црне Горе, за шта мисли да јој најбоље може послужити клеветање Србије, Шолакови медији су приликом израде овог текста консултовали и неколицину добро познатих експонената идеја тзв. друге Србије у овдашњем јавном простору.
На првом месту, реч је о пензионисаном професору Факултета политичких наука (ФПН) у Београду, вазда неразговетном али врло логореичном Зорану Стојиљковићу, који је у свом познатом криптичном маниру изнео тезу с оне стране здравог разума да односи Србије и Црне Горе нису напредовали последњих година јер у Србији, за разлику од Црне Горе, није дошло до промене власти, пренебрегавајући притом ноторну чињеницу да је Србија у периоду вишестраначја прошла кроз неколико циклуса промене власти, у поређењу са Црном Гором где је готово три деценије суверено владала Ђукановићева Демократска партија социјалиста (ДПС). Стога, сувишно је и постављати питање која од две државе је у том периоду показала већи демократски капацитет.
Стојиљковић није пропустио да упути неосноване оптужбе и увреде ни на рачун председника Србије, називајући га „спин диктатором“ који влада „управљајући пажњом и преусмеравајући је кад год се, око питања попут рударења литијума, нађе у невољи и мањини“. Стојиљковић овде свесно прећуткује чињеницу да су протести против истраживања и потенцијалне експлоатације литијума пропали јер евидентно немају довољну подршку грађана Србије, који у њима исправно препознају тежњу опозиције која није успела да освоји власт демократским путем, на изборима - укључујући ту и Шолаковог партнера, лидера Странке слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа - да искористи протесте и блокаде као својеврсну одскочну даску за ванинституционално отимање власти.
Поменимо још и Стојиљковићеву срамну клевету на рачун грађана Србије, који према њему у значајном броју заговарају промену граница у региону, са посебним фокусом на Црну Гору.
Након Стојиљковића, по добро увежбаном проседеу „другосрбијанских“ медија, наступа новинар и политички аналитичар Бошко Јакшић, који у свом цинично-елитистичком маниру оптужује српског председника да се „тешко мири“ са чињеницом да је Црна Гора независна држава, доводећи га притом у исту раван са capo di tutti и capi-јем црногорске криминалне хоботнице Милом Ђукановићем. Пажњу заслужује и Јакшићева бесрамна апологија издајничког потеза тадашњих црногорских власти из 2008. године, признања једнострано проглашене независности тзв. Косова, као „прагматског корака који Црну Гору приближава евроатлантским интеграцијама“.
При томе Јакшић, очигледно убеђени љубитељ периода владавине ДПС (можемо само нагађати какви се интереси крију иза тога), квалификује очекивани резултат ове партије на недавно одржаним локалним изборима у Подгорици као наводни „промашај политичког инжењеринга председника Србије у Црној Гори“, истовремено означавајући челнике коалиције „За будућност Црне Горе“ (ЗБЦГ) Андрију Мандића и Милана Кнежевића, захваљујући чијем су труду и ангажовању Срби у Црној Гори најзад заступљени у извршној власти, као „пионе“ српског председника и слабо камуфлиране поборнике „српског света“. У својој заслепљеној апотеози Црне Горе као наводног светионика демократије, Јакшић дозвољава себи изношење заумне тезе да је Црна Гора „плуралистичка“, за разлику од „монолитне“ Србије.
Истовремено, у евидентној жељи да види сукобе и расцепе тамо где их нема, Јакшић износи оцену да би евентуални улазак Црне Горе у ЕУ пре Србије био „озбиљан шамар Вучићу који би се још отвореније конфронтирао са Подгорицом“. Као да Србија, која сваког дана на делу показује потпуну посвећеност сопственом економском развоју, заштити суверенитета и националног достојанства, као и доследном поштовању међународног права, нема преча посла од надгорњавања са Црном Гором.
На крају, као осврт на овај банални политички памфлет медија у Шолаковом власништву, објављен у тренутку када делегација Србије предвођена премијером Милошем Вучевићем учествује на јубиларном Самиту Берлинског процеса као par excellence потврди проевропске оријентације наше земље, а уједно и – што је више него индикативно – дан пре најављеног објављивања детаљнијих резултата прошлогодишњег пописа становништва у Црној Гори којих се прибојавају тзв. суверенистичке опције оличене у ДПС и њеним сателитима, можемо се подсетити оне познате народне мудрости да снег не пада да прекрије брег, него да свака зверка покаже траг. А сасвим је јасно какве су стварне намере и циљеви структура које су у овом памфлету одлучиле да изнесу своје ставове, али и ставове њихових финансијера. Како оних из Србије, тако и оних из Црне Горе, који никада нису штедели ни материјалне ресурсе, ни капацитете регионалних криминалних група које су створили и којима управљају, како би покушали да дестабилизују нашу земљу на челу са председником Вучићем, трудећи се истовремено да се сакрију иза замене теза и мантре о усмерености Београда на угрожавање Црне Горе.
БОНУС ВИДЕО: Шолакови медији настављају да хушкају, шире лажи и панику: Биће грађанског рата!
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)